Matijas Enar: Nasleđivanje zla je kob današnjice

ZA vrtlog nasilja, koji je obeležio 20. vek i obeležava naše doba, postoji i tehnički deo objašnjenja: više ljudi je dobilo mogućnost da se uništava, i oni su to iskoristili. Do tada je rat bio ograničen na vojnike koji su se borili na liniji fronta. Ratovali su dva dana, međusobno se ubijali i posle toga išli dalje. Onda su se promenili snaga oružja, moć transporta, i pojam rata. Povećala se mogućnost destrukcije, ceo svet je mogao da bude poprište krvavih sukoba. Avijacija je omogućila globalizaciju nasilja, kao kad je Beograd bombardovan 1941. ili 1999... Civili su postali prve žrtve rata.

Ovako francuski pisac i dobitnik Gonkurove nagrade Matijas Enar, za “Novosti”, govori o fenomenu nasilja čitavog prošlog veka i temi višestruko nagrađenog romana “Zona” iz 2008, koji je kod nas objavila “Akademska knjiga” u prevodu Anđe Petrović. Priču, koja se odvija u vozu, ispisao je u dahu, u jednoj rečenici, na više od 300 strana.

Enar je nedavno bio gost “Molijerovih dana”, Francuskog instituta i srpskog izdavača, koji će do Sajma knjiga objaviti i roman “Busola” za koji je prošle godine dobio najveće književno priznanje u Francuskoj. Ova knjiga dobila je i ovogodišnju Gonkurovu nagradu studenata Srbije.

- Uvek mi je veliko zadovoljstvo da se vratim u Srbiju, a pogotovu u Beograd, gde imam i prijatelje - kaže Enar, i raspituje se za Davida Albaharija, koga smatra jednim od najboljih srpskih pisaca.

* Šta označava Zona u romanu?

- Sredozemlje, ali gledano u širem kontekstu. Veliki pojas koji zavisi od Sredozemnog mora i geografski i istorijski. Zona je i naslov modernističke poeme Gijoma Apolinera napisane 1912. Ova knjiga pokazuje šta se desilo posle njegove pesme.

I šta je odgovor?

- Krvoproliće. Roman je izuzetno nasilna vizija onoga što je bio 20. vek i malo pre. U pitanju je nastavak Homerovog projekta “Ilijade”, ali tokom 20. veka.

* Da li je tema odredila neobičnu formu knjige?

- Kao što se voz vrlo malo zaustavlja, tako se i rečenica ne zaustavlja. Bez tačke, hteo sam i da postignem ritam epopeje, bezgranični zvuk gusala.

* Zašto ste se opredelili da glavni junak “Zone” bude Hrvat, koji tokom devedesetih sledi put svog dede ustaše, saradnika Maksa Luburića?

- Jako me interesuje rat u bivšoj Jugoslaviji, jer je to najveći sukob koji se zbio na tlu Evrope posle Drugog svetskog rata. Dobio sam ideju tako što sam se sreo sa Francuzom čija je majka bila Hrvatica. Rastao je u Francuskoj, a 1991. je otišao u Hrvatsku da se bori, u zemlju koju nije poznavao i u jezik koji je veoma loše govorio. Postavio sam u romanu i pitanje nasleđivanja zla. Šta se dešava sa tim zlom koje su naši preci učinili nekome? Kada sam koncipirao roman, pomislio sam da sam isto tako mogao da govorim o nekom mladom Srbinu, ali hrvatsko ustaško nasleđe mi je omogućilo da istražujem stranu zla iz četrdesetih godina prošlog veka i da uočim sve odnose koji se i danas pojavljuju i koji su povezani sa prošlošću.

* Kako objašnjavate da se zlo ustaštva i dalje javlja u Hrvatskoj?

- To je problem koji je prisutan svuda u Evropi, nije samo u pitanju Hrvatska. Ekstremna desnica pokušava da napravi vezu, a da ne želi to da prizna, sa velikim trenucima nacionalizma koje su imali početkom 20. veka, a posle toga četrdesetih godina. Naravno, ljudi koji danas ponovo koriste te ideologije, rade to u veoma savremenom kontekstu.

* Ima li književnost danas u Evropi važno mesto?

- Zavisi od zemlje do zemlje. Još uvek je veoma snažna u Nemačkoj, malo manje u Francuskoj, ali mnogo je manje prisutna u Španiji gde živim. Tamo je prodaja knjiga katastrofalno pala, ima malo mesta za književnost u novinama, skoro se više ne vide pisci na televiziji, vrlo malo se čuju na radiju. A čini mi se da imamo sve veću potrebu za književnošću, jer je ona sve više mesto gde možemo sebi da stvorimo vreme da razmišljamo i drugačije posmatramo stvari. Suprotno internetu i društvenim mrežama gde se stvari rade na brzinu, televiziji gde se aktuelnosti nižu jedna za drugom. U knjizi pre svega postoji estetski doživljaj jezika, ali i mesto gde možemo da ostvarimo svoju slobodu.