Rapsod srpskog naroda

GOMILA kamenja koja je bacana na Dobricu za protekle dve godine nije uvećana. Nadajmo se da će delo rapsoda srpskoga naroda biti otrebljeno od ideološkog taloga i aktuelnih partijskih naloga - rekao je akademik Matija Bećković na skupu uutorak u Udruženju književnika Srbije, posvećenom velikom srpskom piscu Dobrici Ćosiću i dvogodišnjici njegovog odlaska.

- Pozajmljivao je pamet svojoj bratiji i partijskoj gluposti kojoj se činilo da je pametna ako je on na njenoj strani - objasnio je Bećković. - Toliko bavljenje političarima i politikom ukazuje se i kao njegova griža savesti što se njima uopšte bavio. Šta bi bilo da nije napisao "Korene", "Vreme smrti", kojima se obesmrtio i sačuvao veliku emociju za naraštaj koji mu je prethodio i za one koji dolaze? Imao je živu svest o srpskoj demokratskoj tradiciji, dobro je razumevao i lako podnosio otrovne napade na njegovu ličnost i delo.

Akademik Miro Vuksanović govorio je o današnjem "bežanju od Ćosića" i naglasio da se da se na katedrama za književnost, srpsku i ostale, u našoj zemlji studenti književnosti čuvaju od čitanja književnosti:

- Zato je, verovatno, zavladala tolika ćutnja o središnom srpskom romanu o Velikom ratu i njegovom piscu Dobrici Ćosiću. Uzaludno je i obeležavanje stogodišnjice Prvog svetskog rata. Tamo nema imena pisca bez koga to ne bi smelo da se dešava.

O ukupnom književnom poslu Dobrice Ćosića, dodao je Vuksanović, na srpskim katedrama za srpsku književnost odbranjena je jedna jedina disertacija.

- Malo se zna, jer je to namenjeno strancima, da je nedavno objavljen katalog, na engleskom, ruskom, nemačkom i kineskom, možda i još na kojem jeziku, da su u tom katalogu odabrani srpski pisci dvadesetog veka, od Isidore i Andrića do najmlađih, ukupno sto imena. Tamo, u sto pisaca 20. veka nije bilo mesta za Dobricu Ćosića - rekao je Vuksanović.

Veliku salu u Francuskoj 7 ispunili su mnogobrojni poštovaoci Ćosićeve književnosti, a razgovoru u organizaciji Akademije "Ivo Andrić" prisustvovala je i piščeva kćerka Ana. O Ćosiću su govorili i Radomir Smiljanić, Miroslav Egerić, Milivoje Pavlović, Dragoljub Stojadinović.

VRAPCI I "GALEB"

DO dana današnjeg mu se spočitava putovanje na Titovom "Galebu", a najglasniji su oni koji ne bi odbili ni vrapca a kamoli galeba. Kad je Ćosić došao na red da se popne na taj brod, ligeštul na palubi već je dugim sedenjem rasklimao Krleža, kome to niko ne zamera - rekao je akademik Matija Bećković.