Dragan Bošković: Knjige su danas naša savest

SRPSKA književnost sebe ambivalentno traži u odnosu prema onom nacionalnom, istorijskom, i onom evropskom - kaže, za “Novosti”, Dragan Bošković, pesnik i profesor na Filološko-umetničkom fakultetu u Kragujevcu, povodom teorijske knjige “Zablude čitanja”, u izdanju “Službenog glasnika”.

U ovom delu autor razmatra pitanja identiteta i razvoja naše literature, a jedno poglavlje posvećeno je i Vizantiji, kao “evropskom putu srpske književnosti”:

- Vizantiju vidim onako kako su je videli naši istoričari književnosti: kao tranzicionu, obnavljajuću, geokulturnu evropsku legitimaciju našeg identiteta.

Na identičan način su, po njegovim rečima, u našoj kulturi prezentovani i prosvećenost, modernistička literatura, egzil, kanon, grad, građanska kultura, humanizam, dakle, onoliko koliko nas čine evropski podobnim:

- Da li moguće drugačije? Ne, jer forma našeg pisma, jezika, mišljenja i egzistencijalnog utemeljenja jeste evropska forma, a mi uporno, i to više politički, ponavljamo matricu nepripadanja koje nam se vraća kao avet (post)kolonijalnih sindroma.

O tome kako savremena srpska književnost odgovara na stanje u našem društvu i kulturi, i kakav je njen današnji značaj, Bošković kaže:

- Reći da srpska književnost jeste najdublji simbolički izraz našeg identiteta, zvuči utopijski, ali ko ne razume realizam utopija ne treba ni da se bavi literaturom, kulturom, čitanjem. Kao nekada, i danas srpska literatura, kao savest naše društvene zajednice i kao najdelikatniji znak našega tragizma, još uvek dramatično opominje, doziva, iskupljuje i osmišljava tragizam našeg istorijskog iskustva. Čitati je po cenu najodgovornijih zabluda, po cenu odustajanja od krajnjih zaključaka i “smeštanja” u očekivane obrasce, mogućnost je da ovaj simbolički poredak uredi našu egzistenciju, možda čak i naše društveno-političko-istorijske promašaje. A ti promašaji, međutim, nisu utopije.

KULTURNI DNK

ISTORIJA čitanja, po Boškovićevim rečima, jeste istorija pogrešnih čitanja, a te “greške” su samo pozitivna mogućnost da nam se, u svom neprekidnom odlaganju značenja, tekstovi iznova otvore:

- Moje zablude, oslonjene na Deridu, Levinasa, Sloterdajka, Saida, Hajdegera, Ničea, Ranera, Kinga, Averinceva i druge, čitaju moj literarni/kulturni DNK: Crnjanski, Andrić, Kiš, Pekić, Miljković, Dis, Karanović...