Misli buntovne Židovke

PUBLIKA ovogodišnjeg Beldoksa u programu "Biografski dokumentarci" ima priliku da vidi film Ade Ušpic "Duh Hane Arent", koji će u subotu biti prikazan u Domu omladine.

Priču o Hani Arent (1906-1975), jednoj od najznačajnijih žena 20. veka - intelektualki koja je ostavila veliki trag u savremenoj filozofiji i političkom mišljenju, Ada Ušpic kombinuje sa arhivskom i dokumentarnom građom. Cilj njenog filma je da i mlađim generacijama predstavi život i stvaralaštvo čuvene nemačko-jevrejske filozofkinje.

Dela Hane Arent u kojima je uvela pojmove "radikalnost zla" i "banalnost zla", u kasnijoj filozofskoj teoriji poslužili su kao "vodiči" u istraživanju modernog totalitarizma. U delu "Ajhman u Jerusalimu: Izveštaj o banalnosti zla", kreirala je čuvenu tezu da velika zla u istoriji nisu počinili fanatici i sociopate, već obični ljudi koji su prihvatali ono što su im politički režimi naređivali.

Najveća vrednost političke misli "buntovne Židovke" tiče se lične odgovornosti pojedinca - moralne, građanske dužnosti svakog čoveka da se stara o svetu i da preuzima odgovornost za ono što se čini u njegovo ime.

"Tekstovi Hane Arent bude obnovljeno interesovanje širom sveta, zahvaljujući njenom uvidu i ogledima o prirodi zla, položaju izbeglica i opasnosti svih ideologija, što je aktuelnije nego ikada. Sećanje na nju ima veliki značaj, budući da nam je prošlost jednako neizvesna kao i budućnost. Jer, gledamo zlo, činimo zlo, i izloženi smo zlu.

INTIMNI PORTRET

FILM "Duh Hane Arent" donosi portret žene čiji je privatni život bio uzbudljiv kao i njeni politički stavovi. Gledalac "putuje" na mesta na kojima je ona živela, radila, zaljubljivala se, kao i ona na kojima su je izdali. Posebno mesto u ovom portretu dobila je njena veza sa čuvenim reformatorom nemačke filozofije Martinom Hajdegerom, koji je u jednom trenutku bio pristalica nacističkog režima. Iako se Hana Arent zbog takvog stava rastala sa Hajdegerom, on je ostao njena životna ljubav.