Prozor u lepši svet

GOTOVO pola veka samouki slikar Životin J. Nikolić stvara živopisni svet, bojeći jarkim tonovima stogove sena, guslare, ljude u kolu, pečenje rakije, krave, konje, jarce i pčele, pravoslavne kaluđere i crkve... Svoju umetničku misiju, pre 23 godine, proširio je i na okupljanje ljudi sličnih vizija i sklonosti u Udruženje samoukih likovnih umetnika Srbije. Sedište USLUS-a je u njegovom Pomoravlju, u Vranovcu, podno Crnog vrha, a između srednjovekovnih manastira Kalenića, Manasije i Ravanice, i u blizini vrnovačke crkve sa oltarom u duborezu koji je rukotvorio Rus Andrej Bicenko.

- Naše udruženje sada već ima 300 članova i preraslo je u čitav jedan pokret koji čine slikari i vajari, pripadnici čak 29 nacija - ističe s ponosom Nikolić za "Novosti".

Mada je učio za agroekonomistu, čitav svoj radni vek podario je umetnosti. Kada uspe da se odvoji od štafelaja i boja, pomalo radi u bašti i vinogradu. Slika uglavnom u tehnici ulja na platnu, ređe na drvenoj podlozi, a ponekad se izražava i u crtežu i grafici. Predstavio se na više desetina samostalnih izložbi, a učestvovao je i u mnogobrojnim grupnim postavkama u zemlji i inostranstvu. Njegovih 12 dela, nastalih od 1968. do 2002, zastupljeno je u zbirkama Muzeja naivne i marginalne umetnosti u Jagodini.

- Ta seljačka Šumadija na Nikolićevim slikama ne miriše na znoj, ne podseća na bune i ratove, ona je sva u idiličnim akordima, u lepoti sna, svaka slika je cvet za sebe. Koristeći obilje folklora, vizuelnog i običajnog, u njegovim slikama nema mitologije, religioznih scena, čudovišta i fantastike - zabeležio je istoričar umetnosti Sreto Bošnjak. - Slika je njegova "svečanost oka" i radost duha, "otvoreni prozor" i neki drugi, lepši svet, izvan ovog našeg vremena i izvan svih vremena.

Deo životne radosti koje je preneo na svoja platna Nikolić će uskoro predstaviti i publici austrijske prestonice, jer je pozvan da radove izloži u Gradskoj galeriji Beča.

RAJ SA GIZDAVIM KOKOŠKAMA

DOAJEN naše likovne kritike Đorđe Kadijević svojevremeno je za radove samoukog majstora iz Vranovca napisao:

- I ma šta još iskusio u godinama koje su pred njim, Životin Nikolić, ubeđen sam, neće dopustiti da potamni to njegovo titravo, pegavo sunce, da se snužde njegove šarene, crvene, zeleno-žute tarabe, da opuste njegova dvorišta sa plavo-zeleno-rozikastim bunarima oko kojih kao pauni u zemaljskom raju gmižu gizdave kokoške. Neka nam se učini da je ta slika raja odveć naivna, ali ne možemo poreći da nam takva, šarena i puna radosti i poteza, nije draga i potrebna."