Šapat kao spas u zadnji čas

VIŠE od tri decenije nesuđena profesorka italijanskog jezika i književnosti "vadi" glumce iz neprilike: Gordana Perovski, suflerka Narodnog pozorišta, kaže da danas svoj posao ne bi menjala ni za diplomu Filološkog fakulteta. Život i radni vek protiču joj u druženju sa umetnošću i umetnicima, a kad podvuče crtu, sa zadovoljstvom konstatuje da je tokom proteklih godina suflirala u više od sto predstava i sarađivala sa oko sto pedeset glumaca svih generacija!

U nacionalni teatar ulazila je dva puta. "Premijerno" sedamdesetih, kada je kao studentkinja prodavala "Nolitove" knjige u pozorišnom foajeu. Imala je sreću da već tada upozna bardove poput Ljubinke Bobić ili Raše Plaovića, još ne sanjajući da će jednog dana glumcima dobacivati tekst na sceni sa Rašinim imenom.

- U međuvremenu sam se udala, rodila dete i javila na konkurs za inspicijenta. Konkurs je bio namešten i kad sam mislila da od posla nema ništa, ponuđena mi je "uloga" suflera. Odnosno šaptača, kako volim da kažem, jer je to naša lepa, srpska reč - objašnjava Gordana Perovski.

A onda, odmah, i vatreno krštenje. Bez ikakve pripreme (uostalom, za šaptača ne postoji škola), uletela je kao šaptač - volonter u "Koštanu". Na sceni veliki Jovan Milićević, ali u pogrešnom činu!

- Na opšte iznenađenje, skačem s mesta i pokazujem mu da pod hitno izađe sa scene. Svi su bili šokirani mojom hrabrošću da se tako obratim strogom Jovanu Milićeviću, a šok je bio još veći kada mi je on prišao posle predstave, pomilovao po glavi i rekao: "Hvala ti, sine". Među glumcima je bio poznat po "brljanju" teksta, ali ne po ovako pitomim reakcijama.

Prvi, sad već profesionalni zadatak, bila je predstava "Letnji dan" s Bogdanom Diklićem, Radmilom Živković i Banetom Vidakovićem u podeli. U njoj, neočekivano, problem koji nije u "opisu posla":

- Bogdanu je usred probe pukao rajsferšlus na pantalonama. On ih je iznerviran skinuo i bacio na pod. Podignem ih i kažem: "Hoćete li pauzu, ja bih ovo da rešim?" Uzmem pantalone, sednem na autobus i pravo u fabriku "Beko" u kojoj je radila moja zaova. Pantalone ostavim na portirnici, sačekam popravku i vratim se nazad. Proba je mogla da krene dalje... Inače, za ovaj posao moraš da imaš dobar osećaj i sluh. Svaki glumac drugačije govori, važno je da mu uđeš u ton. Po pravilu, šaptač treba da čita ravno, jasno i razgovetno. I da na probama, dok ansambl uči tekst, "ide" ispred glumaca.

Gordana ističe da mladi, na njenu sreću, već na prve probe dolaze gotovo sasvim spremni. Za razliku od starijih koji tekst uče kroz pripreme.

- Klinci brzo uče, brzo i brišu iz naučenog ono što se iz teksta naknadno "štrihuje". Stariji češće greše. Imaju više predstava, pa se i više troše. Postoje među njima i oni koji ne vole da se priča kako im se šapnulo. Kao da je to njihova mala sramota... Zanimljivo je da su svim glumcima problem nabrajanja u tekstu, gradova ili imena, svejedno. Hoće da ispoštuju redosled, a onda se "zakucaju" na nekom mestu.

Među lapsusima koje pamti (a da akteru ne smeta da o tome priča) jedan je koji je Nebojša Kundačina napravio u Nušićevom "Pokojniku":

- Umesto "drumski razbojnici", Nebojša je rekao "dramski razbojnici". Bilo je toliko spontano i simpatično, da su se tresli od smeha i glumci i publika. Naravno, dobio je i aplauz. Za mene je jedan takav momenat divan događaj u pozorištu.

Suflerka, uvek dežurna "pomoć prijatelja", o glumcima puno zna, ali ima i svoje favorite.

- U "Henriju Šestom" česta su uskakanja. Bojan Krivokapić zna kompletan tekst predstave tako da ja slobodno mogu da idem kući kad je ona na repertoaru! Peca Ejdus mu je jednom rekao: "Dečko, kako ćeš da živiš sa tolikom količinom teksta?". Inače, Peca je poznat po svom humoru, kao i posvećenosti poslu. U toku proba Nušićevog "Dr" išla sam kod njega u bolnicu da bi se preslišavao tekst.

U velikom ansamblu Narodnog pozorišta Gordana Perovski ima za Ejdusa posebne simpatije, kao i za Borisa Komnenića:

- On je kralj duhovitosti. Potpuno je suveren u pravljenju lapsusa na sceni. Ume i da "igra" na njih, čak da ih ponovi, ali i da se izvuče sopstvenim šarmom. Nema blam od greške, vadi se sam. Zna i da prepriča sopstveni tekst, ali da kolegi uredno ostavi šlagvort.

Gordana nam otkriva da ima i onih koji slabije čuju, ali takvi sebi retko dozvole da zaborave tekst. Takođe, umeju da budu i "pitomi" i "nezgodni":

- Petar Banićević je imao tešku narav, bio je posebna priroda. A veliki glumac. Uprkos njegovoj prgavosti, divno smo sarađivali. Moraš da dobro poznaješ čoveka.

Bila je Perovska suflerka ne samo po bolnicama nego i kućama, autobusima, avionima. Seća se kako jednom Ivana Žigon zbog kašnjenja leta nije stigla na probu "Pigmaliona". Ona Eliza Dulitl, Banićević - profesor Higins:

- Znajući mu narav, zovnem ga telefonom i kažem da ću doći kod njega kući da ga preslišam ceo tekst. I tako on nekako "proguta" Ivanino odsustvo. Desilo se i da sam na putu za Vršac preslišavala Zorana Ćosića koji je hitno morao da uskoči u ulogu Baneta Vidakovića. Bilo je to "sad za večeras"! Drugi put sa Mihailom Lađevcem, u avionu na letu za Tivat, pred njegovo uskakanje u "Kanjoša Macedonovića"... Zbog takvih situacija Peca se nekad šali sa mnom i pita me: "Gde si? Moraš da dođeš pre svih da sufliraš!"

Gordana kao učesnik predstave "Moje nagrade" Slobodana Beštića

Saznajemo i da Tanasije Uzunović uvek besprekorno zna svoje replike, a ako mu se slučajno desi da napravi lapsus, zbog toga se veoma sekira:

- Tasa je veliki radnik i profesionalac. S druge strane, događalo se, istina retko, da se glumac uopšte ne pojavi. Jednom se igrala "Tuđa žena" na maloj sceni, a glumica nije došla na predstavu. I šta onda? Pošto je reč o maloj ulozi, njena uloga se - "ispreskakala". Doduše, za razliku od nekadašnje prakse, u novije vreme sve je više uskakanja. Valjda zato što su glumci u stalnoj trci za poslom, rade i TV serije, dozvoljeno im je da odsustvuju po nekoliko dana.

U karijeri naše sagovornice, ipak, ostaće posebno zabeleženo jedno iskustvo. U predstavi "Moje nagrade" Slobodana Beštića dobila je i zadatak na sceni!

- Beštić je radio u nemačkom teatru, a tamo je sasvim normalno da sufler sedi na pozornici ili u prvom redu partera. Mi smo, pak, uvek levo ili desno iza portala, pored inspicijenta. Tako je trebalo da bude i u ovoj predstavi, ali tek na trećoj probi Beštić i rediteljka Maja Pelević mi kažu da ću da sedim na sceni. Kako su odmicale probe, Maja mi je saopštila i da ću da "preuzmem" neke rečenice. Imala sam ogroman strah da Slobi nešto ne pokvarim ili poremetim! Šta ako počnem da kašljem? Na sreću, sve nam je dobro krenulo i tako ide ...

TREMU RAZBILA ČAŠA

Nedavno se Gordani desilo da "iz lika" tetke u "Mojim nagradama" primeti da je Beštić preskočio deo teksta. Vratila ga je na izostavljeni deo pitanjem: "A šta te je najviše povredilo?"

- Beštić je jedan od glumaca koji me fasciniraju svojom posvećenošću i ozbiljnim radom. Interesantan je i kao čovek i kao umetnik - ističe Perovska. - Zbog svega toga imala sam veliku tremu na premijeri, pa i na kasnijim izvođenjima. A, tremu mi je razbilo slučajno razbijanje čaše tokom predstave.