Bećković: Srbija gata, a drugi odlučuju

TRI pesme koje slave Boga, Ljubav i Molitvu, objedinjene u knjizi "Tri poeme", u izdanju SKZ-a, akademik Matija Bećković predstavio je juče u Svečanoj sali SANU. Ovaj triptih religijskih stihova čine naslovi "Gospode, pomiluj", "Učini mi ljubav" i "Slava tebi Bože", a pesnik ih je, kaže, ispevao u posebnom zanosu, u "nepesničko vreme u slavu bezvremenog carstva poezije".

Pred mnogobrojnim poštovaocima Bećkovićevog umeća, njegovim prijateljima i kolegama, o knjizi su iscrpno govorili profesori Stojan Đorđić i Jovan Delić, dok je autor nadahnuto govorio odlomke iz poema. Ipak, pre stihova iz "Tri poeme", pesnik je pročitao nekoliko odlomaka iz potresnog speva "Kaža", u znak sećanja na žrtve Jasenovca, među kojima je bio i Dragiša Vasić.

Tim povodom, pesnik, za "Novosti", kaže:

- U SANU je, pre predstavljanja knjige "Tri poeme", obeležena 75-godišnjica osnivanja logora Jasenovac. Tu priliku sam iskoristio da spomenem da je u Jasenovcu zaklan i svoj život završio član SANU Dragiša Vasić. To je bilo prvi put da on bude spomenut u ovoj njegovoj kući, posle Drugog svetskog rata. Ima indicija i da je on živ spaljen, ali to su "oni srpski fašisti koji su spaljeni u Jasenovcu".

Svojim poemama u čast života i lepote, Bećković progovara i o ljudskoj duši. Otkriva kakva nam je ona danas, u 21. veku:

- Još nenačeta a isprepadana!

Objedinjujući lirski govor i epsko viđenje ljudske egzistencije, pesnik kroz tri poeme nudi čovekove moderne razgovore s Bogom.

- Kao što se kaže u poemi, Bog nije stvorio svet za šest dana, pa ga ostavio i zaboravio, nego ga i dalje prestvara i stvara. I ta nedelja ne traje šest dana, već tih šest dana traju vekovima - kaže nam Bećković.

O tome kuda Srbija ide posle naših izbornih dana, i da li će nam biti bolje, poručuje:

- To Srbija ne zna, tako da se ona kod drugih raspituje za svoju sudbinu. Što se kaže: Srbija gata, a drugi odlučuju.

Odgovara pesnik i na pitanje da li je izašao na izbore:

- Jesam. Glasao sam za DSS i Dveri. Izjavio sam to i uoči samih izbora.

Vraćajući se na svoju knjigu, koja je ocenjena kao apoteoza geniju jezika i vremenima kad od poezije i pesnika nije bilo ništa bitnije, Bećković zaključuje:

- Poezija je uvek govorila ljudima. Meni se sviđa istina da su u onom zlatnom grčkom periodu ta vremena prošla u kukanju za slavnom prošlošću. To je neka metafizička istina i meni se opet čini da su puna usta jezika i da dolaze novi naraštaji, zdravi, lepi i daroviti i možemo da ih vidimo na svakom koraku.