Mafija drži autorska prava

TOKOM višedecenijske pljačke imovinskih autorskih prava filmskih radnika zbog nepostojanja zakona koji ih štiti, najviše su oštećeni upravo stvaraoci koji su proslavili srpski film - kultni reditelji, scenaristi, glumci, snimatelji...

Na vrhu te liste svakako je Dušan Kovačević, scenarista i reditelj koji je napravio remek-dela ovdašnjeg filma. Novu inicijativu Udruženja filmskih umetnika Srbije i Nacionalnog saveta za kulturu (NSK), da se u oblast imovinskih autorskih prava konačno uvede zakon, Kovačević ipak ne vidi sa optimizmom. Iako je član NSK-a, više ne ide na sednice, jer "tu ništa ne može da se uradi".

- Ministarstvo kulture je iznad ovog saveta, a ne bi smelo tako da bude. I sada ćemo mi, filmski autori, po milioniti put, da kažemo kako je nezakonito što nas neko pljačka, a niko se zbog toga neće uzbuditi. Najmanje država, koja do danas nije donela zakon da nas zaštiti. Nikada, ni za jedan svoj film, ni za jednu pozorišnu predstavu koja je snimljena, ni od jedne televizije u Srbiji i regionu nisam dobio jedan jedini dinar!

Prema proračunu Kovačevića, ti filmovi su se "vrteli" najmanje hiljadu puta na raznim televizijama.

- Rečeno mi je da novac za svoja autorska prava mogu da dobijem samo ukoliko uđem u sudski proces, a to bi bio lavirint - kaže Kovačević, podsećajući da je "Centar film" vlasnik svih tih filmova, a da je do sada preprodavan pet puta.

Naš sagovornik otkriva da su njegovi filmovi u međuvremenu došli u ruke "raznoraznih tipova".

- Tako je građevinski preduzimač bio vlasnik filma "Balkanski špijun", bez obzira na to što sam scenarista, što sam sa Božidarom Nikolićem režirao film, i što sam ja našao veći deo para za snimanje. Za svoja prava, morao bih da tužim poslednjeg vlasnika, a on bi se pozvao na prethodnog, taj na onog pre njega, i na sudovima bih proveo godine.

- I onda bih, na kraju - kaže Kovačević - došao do kompletnog rukovodstva "Centar filma" - Žmukića, Perkovića i Milojevića, koji su vodili ovu kuću kad je sve to snimljeno.

- Oni su pokojni, i ne bih znao koga da tužim. Nije stvar u tome da li će se filmski radnici okupiti i pisati peticije, ovde je reč o kriminalu koji mi ne možemo da zaustavimo. Taj kriminal štiti država, jer nije donela zakon o našim pravima - ističe Kovačević.

Naš sagovornik sa žaljenjem konstatuje da su neki ljudi koji su pravili kultne filmove umrli kao sirotinja, a na njihovom radu se obogatio neko ko nema nikakve veze sa filmom.

- To je mafija koja drži autorska prava. Ali ovde se nikada ništa ne dovodi u red dok neko sa strane ne zapreti "streljanjem". Tako će Srbija, kad otvori sva poglavlja za pristup Evropskoj uniji, morati da donese i ovaj zakon. Jer, autorsko pravo na Zapadu je svetinja. To je isto kao da nekome otmete fabriku, i kao što smo bili prinuđeni da donesemo zakon o restituciji, jednog dana će filmskim radnicima morati da se plati ono što im je opljačkano. Očekujem da moji unuci za jedno trideset godina dobiju novac od mojih autorskih prava, što znači da sam optimista - kaže Dušan Kovačević.

VELIKI NOVAC U IGRI

REDITELj Dušan Makavejev je 2002. celu dokumentaciju sa autorskim ugovorima i popisanim filmovima koji su ovde snimljeni od 1946. do 2000. predao Vojislavu Koštunici, u to vreme predsedniku Srbije. Rad na dokumentaciji trajao je četiri-pet godina, a u njemu je učestvovao i advokat za međunarodno autorsko pravo. Ali i pored obećanja, ništa se nije uradilo.

- Pokazalo se da lobiju producenata i vlasnika svih naših filmova niko ne može ništa - kaže Kovačević. - Ovde se okreće ogroman novac, i ako se regulišu autorska prava ulazi se u problem sa lobijima koji na tome zarađuju. Isto je i sa televizijama - ako se donese zakon, više nikada neće moći da emituju nijedan film a da ga ne plate.

(sutra - Kako doneti zakon?)