Rankovom poezijom u život

VELIKI posvećenik stiha, Ranko Preradović (1944), banjalučki poeta retkog kova, odavno zastupljen u antologijama i školskoj lektiri, objavio je 20-ak zbirki pesama, od kojih tri na češkom, italijanskom i esperantu. Povodom pola veka književnog rada izašla su mu izabrana dela u četiri knjige, koje je priredio Mirko Vuković, a objavila “Besjeda”. Ovim izdanjem autor je, kako napominje, “stavio tačku” na pesničku avanturu, jer je posle ranijih nekoliko varijanata, pesmama dao konačni oblik.

Kao pesnik po rođenju, Preradović poseduje osećaj za komponovanje u skladnu zaokruženost pe­sničkog teksta. On i piše isključivo sledeći taj instinkt, njemu se povinujući, svaki put iznova, ne trudeći se da svoju poeziju pretvori u racionalistički sistem. Za Preradovića je pesništvo bit egzistencije ili, tačnije smisao egzistencije. Ona je za njega viši nivo življenja, gornji rakurs za sagledavanje života, sebe i smisla postojanja, ističe priređivač.

Prvi tom “San o životu” čine pesme o očevoj smrti, o potrazi za njegovim grobom, o detinjstvu, zavičaju, majci, o rodbini i o dragim ljudima. “Ludnički kraj” i ludnica kao metafora često su prisutni u pesmi ovog autora, što se najbolje vidi u drugom tomu, te stihove, kako dobro primećuje Vuković, nemoguće je razumeti bez uvažavanja biografije pesnika. Preradović je, naime, dobar deo svog detinjstva i rane mladosti proveo u domu za siročad i decu palih boraca u Drugom svetskom ratu. U tom getu odigrao se strašan paradoks: umesto toplog utočišta, štićenike je čekao surovi svet u kome vlada gola borba za opstanak.

Treći tom “Stvarno stanje” sadrži refleksivne i autorefleksivne pesme, koje se uglavnom bave poezijom i smislom umetničkog stvaranja. U stihovima Preradović ispoveda ničim pomućenu nadu da je kroz magiju reči moguće očistiti teških nanosa i emotivno-egzistencijalnih taloga. Četvrti tom “Radni projekat groba” čine pesme sa opsesivnom temom smrti. U jednoj kratkoj i efektnoj pesmi autor poručuje: “Oprostite mi/što su moje pjesme mali nekrolozi/vama/koje sam volio”.

U DOMU ZA SIROČAD

Priređivač Mirko Vuković navodi kako mu je jednom prilikom Ranko Preradović o svom boravku u domu za siročad ispričao: “Surovo - da ti pamet stane... Mi smo bili sitni kriminalci, svašta smo radili; čim bismo došli do nekih para (a dolazili smo na svakojake načine!) mi smo bežali kući, posle su nas vraćali; nisi imao kud. Šta ćeš kući, kad si otud i otišao jer nisi mogao da preživiš... beda, mili brate!”