KAVALJERSKI POZDRAV: Pročitajte intervju koji je Marinko Madžgalj dao za Novosti

Poznati glumac Marinko Madžgalj umro je u 37. godini posle duge borbe sa bolešću. Prenosimo vam u celosti intervju koji je glumac dao za „Novosti“, objavljen u maju prošle godine:

KAŽE se da dobra domaćica ručak može da pripremi i vezanih očiju. Tu tezu, u kulinarskom TV šouu "12 veličanstvenih" (nedeljom na Pinku), kao njegov domaćin, na tihu vatru stavlja kotorski glumac Marinko Madžgalj. Dokazavši glumački talenat, ali i muzički u grupi "Flamingosi" sa Ognjenom Amidžićem, pokazao je da nema životne uloge koja bi ga uplašila. Novi, voditeljski izazov, kaže, još je jedna pružena prilika da opravda nečije poverenje, a angažman u "12 veličanstvenih" više zadovoljstvo nego posao. "Zalogaj" na njegovom profesionalnom meniju, koji se ne sme zaobići.

- Okupljena je dobra ekipa takmičara, i oni su "mirođija" ove TV čorbe. Svi su me iznenadili, jer nije lako napraviti ručak od namirnica koje izvuku vezanih očiju. Pogotovo su se dobro pokazali muškarci. Za mene kao glumca ovo je prijatno osveženje. Nadam se da ćemo dobiti "zeleno svetlo" za sledeću sezonu - ne krije Marinko oduševljenje izletom u svet voditeljstva, i otkriva da nema strah od toga da će ga on razdvojiti od njegove prve ljubavi.

Društvo u "12 veličanstvenih", pravi mu i prijatelj Ognjen, koji ovoga puta umesto mikrofona drži varjaču. Zajedno su "skuvali" mnoge kreativne papazjanije.

- Ognjen je iznenadio i mene, a verujem i sebe. Dobijao je visoke ocene. On je konceptualni kuvar. Njegova jela se više gledaju, a manje ili skoro nikad, ne probaju - dočarava Marinko Ognjenove kuvarske kvalitete i otkriva da i sam uživa u kuvanju, ali da zbog obaveza retko staje uz šporet.

U prvom slučaju, reč je o idealnom spoju ukusa, a u drugom presudna je kombinacija teksta, reditelja i partnera. Kad na "prvi zalogaj" oseti da je uloga zadovoljila njegova merila - ne odbija je.

- Gluma je niz izazova. Čini mi se da nikad ne možeš da odigraš sve uloge i kažeš - to je to, optrčao sam krug. Glumac se uvek trudi da bude nov i da pomeri ličnu granicu. Da se istraži dalje i dublje.

Na put samoistraživanja, Madžgalj je krenuo s ulogom u "Crnom Gruji". Ipak, čini se da ga je TV publika naročito zavolela kao Safeta u "Ranjenom orlu".

- Posebno me je radovalo što je uloga zahtevala da bude odigrana na hercegovačkom dijalektu, bio je to dodatni izazov. Dobro odigrana rola vas može preporučiti i za neke naredne, što se meni i dogodilo - priznaje glumac, a jedna od tih "preporučenih" uloga je i aktuelna u predstavi Gorana Markovića "Male tajne", o pozorišnoj trupi koja je postojala od 1939. do 1959. Zahvaljujući njoj, dobio je priliku da kao glumac, prosudi koliko se promenio odnos prema njegovoj branši.

- Ranije je odlazak u pozorište ili u bioskop imao društveno-sociološki značaj. Ljudi su imali utisak da prisustvuju nečemu fascinantnom. Sada slobodno vreme ima veću cenu. Ljudi svakog jutra započinju borbu da prehrane porodicu i isplate kredit. Kad odvoje malo vremena za sebe, okreću se nečemu što im ga neće oduzeti. Za pozorište se treba doterati i izdvojiti novac, a TV im na klik nudi gomilu zabave. A sećam se, kad sam kao klinac išao u bioskop, to se danima iščekivalo i pod utiskom filma živeo sam narednih sedam dana - ističe Madžgalj, dodajući da zbog toga pomalo strahuje za budućnost kulture.

- U politiku se ne mešam, ali država mora više da se bavi kulturom. Osim što identifikuje narod, ona nas formira kao ličnosti. Najezda tehničkih dostignuća prisutna je u svuda, ali ljudi u Britaniji i dalje odlaze u pozorišta i bioskope. Kod njih se, dakle, neko ozbiljno bavi umetnošću. Kod nas su se bioskopi pozatvarali, a pozorišta jedva spajaju kraj sa krajem. Iako karta ima previsoku cenu, morala bi da bude tri puta skuplja, što je nezamislivo uz prosečnu platu u Srbiji.

Život umetnika na Balkanu, smatra, nije ništa lakši niti teži od života svih koji se bave onim za šta su se školovali. Umetnici se trude da opstanu u poslu i teškom mukom žive od svog zanata, a među njegovim kolegama vlada mišljenje da su zarada i umetnost nespojivi.