Borislav Šajtinac: Lična pobuna je važna

KAO najznačajnije evropsko ime, 63. festival kratkog metra doveo je u goste Borislava Šajtinca, našeg proslavljenog filmskog stvaraoca - animatora, karikaturistu, strip-crtača koji već decenijama živi i radi u Parizu. Autor kome je ovaj festival pre šest godina dodelio nagradu za životno delo, ove godine predstavio se beogradskoj publici novim ostvarenjima - "Hotel sa 12 zvezdica" i "Politika" (oba napravljena u francuskoj produkciji), a prikazan je i njegov prvi film "Analiza", snimljen u Jugoslaviji 1968.

- I danas imam veliku emociju prema Beogradu, ali ja nisam čovek nostalgije, što je dobro. Moja emocija je još veća prema ovom festivalu, on je deo mene, mog rada, s njim sam i rastao. Tu sam prikazao svoje prve filmove, dobio prve nagrade. Priznanja koja su posle toga stigla iz sveta su druga stvar. Jer, ovde je sve počelo - kaže Šajtinac.

* Vaš "Hotel sa 12 zvezdica" vrlo kritički govori o Evropskoj uniji, a danas se između Evrope i EU obično stavlja znak jednakosti. Da li treba praviti razliku između ta dva pojma?

- Mislim da se naročito u ovoj našoj sredini greši - ljudi govore o ulasku u Evropu, a činjenica je da je Srbija, kao i čitava nekadašnja Jugoslavija, neprikosnoveni deo jedne geopolitičke teritorije koja se nalazi u srcu jugoistočne Evrope. Mi istorijski, kulturološki, geografski, oduvek pripadamo Evropi, i to je činjenica. EU je drugi pojam, ona je politički i ekonomski projekat, i problem je da li, i pod kojim uslovima Srbija treba da uđe u nju. EU je u vrlo teškoj situaciji, ide unazad, umesto da ide unapred. Azilanti su samo kapljica koja je prepunila čašu - EU ne može da se dogovori ni oko čega, stalno je u razdoru, nadmetanju, natezanju i razvlačenju, jer svako vuče "prekrivač" na svoju stranu. Zato je suštinski problem konstitucije Evrope kao jedne države ili jedinstvenog kontinenta.

* Ovaj film je i gest vaše lične pobune?

- Za mene, EU je veliko intimno razočaranje kad vidim kako se Evropa danas razvija, u kojim pravcima se kreće, a uvek je važna ta lična pobuna. Dogodilo se da danas u Evropi imate pojavu raznoraznih ekstremista, bilo desnih bilo levih, oportunista svih mogućih vrsta, terorista, džihadista...Problemi su višestruki i mnogobrojni, i moj kritički odnos prema toj situaciji proizlazi iz toga što sam još od rane mladosti bio vrlo evropski orijentisan. Kad sam otišao tamo, imao sam dvadeset dve godine. Otišao sam u Evropu, a stigao sam u Nemačku. Pomislio sam - dobro, to je to. Posle sam otišao u Francusku, isto nisam stigao u Evropu. A onda sam počeo da shvatam da se ta moja vizija Evrope zasnivala na nečemu što je, u stvari, ličilo na bivšu Jugoslaviju.

* Za vas je velika Jugoslavija bila evropsko društvo?

- U toj državi, mi smo zaista bili jedna mala Evropa - živeli smo na evropskoj teritoriji, u određenim granicama, gde je svako imao svoj identitet i relativnu slobodu, u jednom multikulturalnom društvu koje Evropa danas uopšte ne može da postigne, niti će dostići. S godinama, sve brže shvatam da te Evrope iz mojih mladalačkih vizija sada sve manje i manje ima.

NA SNAZI JE MONDIJALIZACIJA

* ŠTA se dešava sa čovekom u današnjoj Evropi?

- Pošto živim u "Evropi", tu je čovek, posebno poslednjih godina, počeo da se menja. Evropa postavlja uslove, ne samo Srbima za ulazak u EU, nego i neke nove društvene norme i modele življenja koji treba da važe za sve. Da se sve nivelizuje, a ta nivelizacija ima naziv mondijalizacija. Tu se gube stvari, brišu se nijanse, suština, bitne razlike. Postoji, ipak, posebno u Francuskoj koja je multikulturalno društvo, jedna reakcija na sve to. Ljudi jednostavno neće da budu tretirani kao ovce, nego hoće da zadrže svoje identitete. To su promene koje se sada dešavaju.