Dragoljub Živojinović - Stub srpske, istorijske, kulturne i moralne svesti

U vremenu u kom se izgubila snaga i odgovornost javno izgovorene reči, u vremenu u kom je javni prostor postao za sve otvoren, što je dovelo do kontaminacije primitivizma, moralnog pojeftinjenja, ogrnuti ne istinom i simulacijama čime se stvara prostor za trijumf mediokriteta, koji više nije duhovni ekskluzivitet, već arena svaštarstva, gotovo neprimetno i tiho je objavljena informacija da je preminuo jedan od najboljih srpskih istoričara u dvadesetom i dvadesetprvom veku, akademik Dragoljub R. Živojinović.

Čovek rođenjem dobije jednu količinu vremena koju tokom života troši. Taj trun čovekovog vremena nije deo univerzalnog, vaseljenskog vremena, to je nagrada čoveku što se rodio i što postoji. Baštinik starog gospodstva, akademik Živojinović tu nagradu smelo je trošio. Srpska istoriografija je nagrađena plodnim istorijskim piscem koji je istorijske važne istine za naš narod i kulturu stavio u knjige i sačuvao ih od prolaznosti i svrstao sebe u red najeminentnijih srpskih istoričara. Završio je Filozofski fakultet u Beogradu; postdiplomske studije je završio na Univerzitetu Pensilvanija. Doktorirao je na Univerzitetu Pensilvanija, a postdoktorski rad obavio je na Harvardovom univerzitetu. Bio je redovni profesor na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.Akademik Živojinović, naučnik svetskog ranga dobitnik je mnogih nagrada i priznanja i bio je član najreprezentativnijih svetskih istorijskih udruženja.

Uvažavajući reči naše velike književnice Isidore Sekulić da „nacionalizam treba da je i po suštini i po obliku čista, visoka kultura: moral, humanizam, etika, čestitost i valjanost, ne samo srpska, nego čovečanska“ akademik Živojinović je temeljnim i čestitim odnosom prema profesiji, svojim kapitalnim delima pomagao svome narodu u istorijskim teškoćama kao i u kolektivnim zabludama. Dela „Vatikan, Katolička crkva i jugoslovenska vlast“, „Vatikan u balkanskom vrtlogu“, „U potrazi za zaštitnikom“, „Nadmeni saveznik i zanemareno srpstvo“, „Nevoljni ratnici - velike sile i Solunski front 1914 - 1918“ predstavljaju dragocene temeljne činjenične istorijske studije o odnosima Vatikana i katoličke crkve na Balkanu, srpsko - britanskim vezama, srpsko - američkim vezama i stvarno sagledavanje delovanja tih sila na prostoru Balkana. Biografija o kralju Petru Prvom Karađorđeviću predstavlja jedno od najmonumentalnih dela o dinastiji Karađorđevića u Srbiji, čiju građu čine do tada nepoznati sadržaji kako domaćeg, tako i inostranog porekla.

Nesporno je da je akademik Dragoljub Živojinović stub srpske, istorijske, kulturne i moralne svesti i kao takav vrsan intelekutalac širokog obrazovanja i prostranog znanja. S toga valja podsetiti i na opservaciju akademika Živojinovića na temu visokoškolskih ustanova i obrazovanja u Srbiji: „Prosvetne vlasti su akreditovale toliko univerziteta da se više ne zna ko sve predaje, ni kako predaje, ni kakvo se znanje od studenata traži, ni kakvo oni znanje stiču, ni kako se ono verifikuje. U istorijskim ili pravnim naukama to ne mora biti katastrofa, ali u tehnici ili medicini zbog neznanja možete da napravite strašne promašaje. U medicini su u pitanju i ljudski životi. Mada, danas ni ljudski životi nisu više skupi.“

Kako je školovanih mnogo, a istinske inteligencije jako malo, i kako nekada srpski narod najnepotpunije poznaje svoju istoriju i neretko pokazuje da tu istoriju niti ume da vrednuje kako treba, niti ume da je poštuje kako zaslužuje. Niti vrsni srpski istoričari zavrede poštovanje i sećanje shodno svome znanju, kapitalnim delima i vrsnim povezivanjem činjenica i događaja u službi svoga naroda ostaje strah da značaj i doprinos stvaralaštva akademika Dragoljuba Živjoinovića bude potisnut u stranu i omalovažen.

Na osnovu svega navedenog, jasno je da nas je napustio redak čovek, čovek visokih intelektualnih i karakternih osobina, koji je srce i glavu, volju i um stavljao u službu svoga naroda i kao takav zavređuje da bude deo našeg sećanja, duha i mišljenja.

Vladimir N. Lapčić

Autor je pravnik i član Društva „Sveti Sava“ - čiji je dugogodišnji predsednik Saveta bio akademik Dragoljub R. Živojinović