Rotenberg: O Vuku sam učio od Pavlovića

DOK svet iz upotrebe izbacuje cigarete i poeziju, slavni američki pesnik Džerom Rotenberg (84) ne haje za to. U hotelu "Park" kroz kolutove dima i uz kafu, jedan od najvažnijih pesnika SAD, za "Novosti", tvrdi da će poezije biti dok je ljudi.

Gost Beograda i festivala "Svetski dan poezije" u Kulturnom centru, iza sebe ima više od 70 objavljenih zbirki pesama i nekoliko desetina prevedenih naslova i sastavljenih antologija. Rođeni Njujorčanin, živi decenijama u San Dijegu, čime je, kaže, spojio najbolje od dve američke obale.

Američkim čitaocima prvi je predstavio Gintera Grasa i Pola Celana. Skovao je termin "etno-poetika", a u anglosaksonski književni kanon uveo je poeziju Indijanaca, potisnutih starosedelaca Severne Amerike.

- Tokom pedesetih i šezdesetih 20. veka, pokušavali smo da "otvorimo" poeziju, da u nju uključimo nove forme i vizije. Kada sam počeo da skupljam i prevodim dela američkih Indijanaca, sve to sam našao u njihovim pesmama. Prvi susret sa stvaralaštvom starosedelaca bio je iznenađujući. Pravi šok prepoznavanja - kaže Rotenberg.

* Zbog čega?

- U toj poeziji bilo je nečeg veoma bliskog ne samo tradicionalno prihvaćenoj poeziji, nego novim formama koje su razvijali i s njima eksperimentisali avangardni pesnici tog vremena.

* U antologiju svetske poezije stavili ste Vaska Popu i Vuka Karadžića...

- Stigao sam prvi put u Beograd 1981. Ostali smo tri nedelje i putovali po Jugoslaviji, obišli Sarajevo, Split, Dubrovnik, Ljubljanu. Bio je to dugačak i veoma zanimljiv put. Radio sam tada na proširenju knjige Technicians of the Sacred, kolekcije afričke, američke, azijske i poezije Okeanije. Reč je o antologiji usmene, tradicionalne poezije iz celog sveta. Sklapao sam evropski deo. Sećam se posebno dva pesnika: Vaska Pope i Miodraga Pavlovića. Uključio sam se sa Pavlovićem u prevod srpskih narodnih pesama koje je sakupio Vuk Karadžić, za antologiju, a posebno me je interesovala istorija Vukovog rada.

* Poznajete li savremenu srpsku poeziju?

- Ne mnogo, osim Pope. On je stekao mnogo pažnje u Americi, zahvaljujući američkom pesniku srpskog porekla Čarlsu Simiću, koji ga je prevodio. U svoju antologiju uvrstio sam folklorni deo Popinog rada.

* Kako da se srpska kultura izbori sa dominacijom zapadne?

- Bogata kulturna prošlost u Srbiji može da ima i bogatu budućnost. Ako je moguće treba spojiti lokalno sa globalnim, što uvek može da stvori nešto sjajno.

* Može li poezija da napravi razliku u današnjem svetu?

- Može! Meni je promenila život. Gledajući istorijski, pravila je veliku razliku, ali teško je reći da li je to slučaj i danas. Zavisi kakvu definiciju poezije uzimate u obzir. Postoji područje popularne poezije, koja je menjala i menja stvari, utiče na kolektivnu maštu. Pesme rokenrola su promenile ljude. Svuda vidimo dokaze tih promena. Poezija može da bude i vrsta otpora, andergraunda, glas ljudi koji pokušavaju da promene svoje živote i svoja društva, i to je neprocenjivo.