Dvojica lekara latila se pera

U JESEN života, dvojica lekara - primarijus dr Miladin Ćosović i specijalista dr Miodrag Ristović, ulaze u proleće svog spisateljstva, ozbiljno se lativši pera, i postaju cenjeni romanopisci. Obojica su u Gornjem Milanovcu, gde su radili, a tu im je i Hipokrat, čiju zakletvu su časno ispunili, najozbiljnije književne ambicije ćušnuo u ćošak. Ćosović, sada 77-godišnjak rodom iz Pljevalja, roman prvenac "Gledam zvijezde preko planine" objavio je u svojoj 58, a Ristović (70), iz obližnjeg Majdana, roman "Čarobna varošica" u svojoj 50. godini. Onda su nanizali ostala, za mnoge merodavne, remek-dela.

- Nesloboda čoveka vodi preranom duhovnom starenju! Nismo tek u tim godinama počeli da pišemo romane da bismo postali legende, nego kad su naša lična iskustva susrela naše unutrašnje napetosti i porive. Pisanje nam je postalo unutrašnje moranje - setno pričaju njih dvojica, nekad kolege i drugari u "belim mantilima", a sada kao literate. I ovo je retkost: nimalo ne zavide na uspesima ni jedan drugom ni drugim spisateljima, naprotiv, naspram mnogih pisaca u ovim krajevima koji se usled svojih sujeta i ne podnose...

Svaki iz svog ugla, svojim stilom, dijagnostikuje društvo kroz psihologiju i postupke romansiranih, stvarnih, a samo ponekad nestvarnih likova. Obojica su još kao đaci, studenti, a i posle toga, ponešto pisali. Hteli su da studiraju filologiju i književnost! Ali...

- Iako sklon čistoj filozofiji, studije medicine u Zagrebu završio sam zbog stipendije. Sada, pisanjem razrešavam unutrašnje raspetosti. Ceo život ispunjen je sudbinama drugih ljudi, sretao sam smrt, o njoj i o njima razmišljao. Postoji li i nagon za smrću, kao za životom?! Recimo, neprevaziđeni Tolstoj je celog života patio od straha od smrti. Likovi su mi uglavnom stvarni, u romanu prvencu to su rudari tragičari iz rudnika "Šuplja stijena" kod Pljevalja. Lajtmotiv su mi razumevanje, prijateljstvo, saosećanje i ljubav, kao temeljnice ljudskih odnosa. Polemičnom knjigom "Ima li Srbija danas inteligenciju" dokazujem da je, nažalost, nema - uništio ju je komunizam. Ristović i ja ne pripadamo nijednom književnom pravcu, šemi - objašnjava Ćosović.

Književna kritika Ristovićev stil zove eruptivni, i svrstava ga među najbolje stiliste, a on nimalo ne haje za popularnost i elitizam. U romanima mu je sve iznijansirano, fino ironizirano.

KROJAČI SUDBINE

NISMO mi Srbi ni Božji ni nebeski narod, kako "naši" političari loše predstavljaju, nego (iz)mučeni... Kao narod smo generalno demonizovani. Postoji nauka: kako upropastiti jedan narod! I ovo je strašan vid neslobode: čim nešto dobro krene u Srbiji, krojači sudbine sveta odmah joj čine kontru - sumorno vele Ćosović i Ristović.