Evolucija nije uvek napredak

TREBALO je da prođu četiri decenije od praizvedbe da bi se komad "Primorje" slavnog Edvarda Olbija (1928) našao premijerno na našoj sceni: večeras će na sceni Ateljea 212 biti izvedena drama (za koju je, inače, pisac dobio svoju drugu Pulicerovu nagradu), u režiji Stefana Sablića.

I to u istom onom teatru u kome je 1964. godine (samo četrnaest meseci od svetske premijere), odigrano najslavnije Olbijevo delo "Ko se boji Virdžinije Vulf"...

- Dobar pisac uvek je velika radost za reditelja. I kad nije siguran, pisac ga podržava. A Olbijev tekst prava je riznica blaga, vatromet psiholoških, filozofskih, metafizičkih značenja - objašnjava Stefan Sablić.

- "Primorje" je drama o dva bračna para uz dimenziju fikcije, jer je jedan par ljudi, a drugi guštera...

Pred gledaocima će se naći fantazija sa elementima komedije, satire i apsurda. U središtu priče je nemogućnost komunikacije između muškarca i žene, netrpeljivost i nerazumevanje.

- Njihov odnos pisac sagledava s puno duhovitosti, ironično se odnoseći prema patnjama, neostvarenim očekivanjima, kao i običaju da se krivica uvek prebacuje na partnera iako je život taj koji čini naša očekivanja nerealnim. Drama otvara dilemu da li je životinjama bolje nego ljudima, budući da one nemaju svest o osećanjima. A kad te svesti nema - nema ni laži, ni prevare, ni zločina.

Piščevo delo postavlja i pitanje napretka i evolucije: kako evolucija izgleda iz ugla onih koji nisu još otuđeni od prirode, odnosno da li je evolucija uopšte napredak?

- Sa novim saznanjima, na kraju priče, sva četiri lika posle popodnevnog susreta na plaži su promenjena. Nekima od njih nešto dobro doneće to iskustvo, dok će drugi patiti još više...

Na pitanje da li kao Olbi ima tremu tokom svoje premijere (poznato je da pisac ide u bioskop za vreme izvođenja novog teksta), Sablić kaže:

- Što je premijera bliža, trema je sve manja. Tenzija se smanjuje jer se tokom proba predstava polako "pojavljuje" i ja je na kraju prepuštam glumcima. Ali i dalje povremeno obilazim svoje predstave, ponekad i intervenišem. Nikad je ne ostavljam iza sebe.

U Sablićevom dosadašnjem opusu preovlađuju savremeni komadi, često i sam pronalazi interesantne komade:

- Dosta istražujem, pratim po internetu nove tekstove i rimejkove. Kada je o glumcima reč, često se vraćam onima s kojima sam ostvario dobru saradnju. Za neke uloge nema puno pravih glumaca, pogotovo srednje i starije generacije. Mnogi više i ne žele da rade u pozorištu. Često im ne odgovaraju uslovi, a oprezno i biraju poslove u koje će ući...

Inače, uskoro planiram da radim jedan muzički komad: zasnovan je na spevu iz 17. veka, inspirisanom biblijskom pričom o Josifu. U ovo ostvarenje biće uključena moja muzička trupa "Šila utfila", kao i hor, glumci, plesači.