Vranjsko pozorište: Stigli do vrha i bez krova

OTKAKO je zgrada vranjskog teatra izgorela u požaru 2012. godine, a njenu obnovu prate mnogobrojni problemi, ansambl Pozorišta "Bora Stanković" neumorno radi i na taj način pokazuje umetnički bunt ne dozvoljavajući da umetnost zaćuti. Upravo zahvaljujući njihovoj borbi vranjsko pozorište živi na zgarištu zgrade stare 120 godina u kojoj se odvijao ukupan umetnički život Vranja.

Od tog događaja, vranjski teatar je na daskama koje život znače u alternativnom prostoru Doma Vojske odigrao čak osam premijera na večernjoj sceni i 12 namenjenih deci i omladini.

- Od 2012. godine vranjski teatar uprkos uslovima nedostojnim jednog profesionalnog pozorišta izdržavamo u nastojanju da održimo redovan repertoar, imamo novu pozorišnu produkciju ali i bez prekida organizujemo festival "Borini pozorišni dani" - kaže direktor pozorišta Srđan Jovanović.

Od početka 2016. godine na pozorišnoj sceni su postavljena već tri komada. Treća premijera u ovoj sezoni "Igra", po tekstu Semjuela Beketa u režiji Ane Grigorović, nosi u sebi svojevrsnu simboliku, poruku ali i predstavlja veliki pomak u repertoarskoj politici našeg pozorišta - kaže Jovanović.

On objašnjava da priča o ljubavnom trouglu dve žene i muškarca, jeste "beketovski" postavljena kao vanvremenska priča sa odličnim scenografskim rešenjem gde je rediteljka na uspešan način provukla i aktuelnu situaciju u vranjskom pozorištu ali i teatra generalno.

Da li ovaj komad predstavlja umetnički bunt ostaje na kritici javnosti, publici i ljudima iz struke da to procene - kaže Jovanović.

Osim Doma Vojske gde se održava u oktobru najveći pozorišni festival na jugu Srbije "Borini pozorišni dani", koji je takođe morao da zbog neprikladnih uslova ugosti takozvane predstave manjih formi i postane revijalnog tipa, deo pozorišta živi i u Omladinskom kulturnom centru gde se igraju predstave za decu i mlade.

Pozorište "Bora Stanković" u svom umetničkom izrazu od 2012. godine nastavlja da raste, doduše u okvirima koji se tiču estetike ali i tehničkih uslova. Dokazi za to su i kvantitativni u smislu prodatih karata na blagajni, broja novih pozorišnih komada, gostovanja ali i kvalitativni u umetničkom smislu kroz kritiku stručne javnosti i nagradama dodeljenim od stručnih žirija na festivalima. Zaključak je da uz stalni rad, entuzijazam, profesionalizam, borbu možemo i dalje stajati rame uz rame sa ostalim profesionalnim pozorištima - smatra Jovanović.