Kombijem u budućnost

REDITELj Mladen Đorđević ovaj Fest, tokom kojeg će filmovi u njegovoj selekciji preispitivati granice sloboda, ljudskih i autorskih, dočekuje “do guše” u "gastarbajterskim pričama". Pod tim naslovom biće objedinjeni film i serija koje Đorđević potpisuje i kao scenarista, a koji se bave životom naših gastarbajtera na relaciji Beč - Srbija.

- Ovom temom počeo sam da se bavim kada sam pročitao roman Darka Markova “Sumrak u bečkom haustoru” i odgledao monodramu koju je Markov uradio prema sopstvenom romanu, a koju i danas izvodi po bečkim i srpskim kafanama i pozorištima - kaže Đorđević. - Taj roman i monodrama su mu bili odličan uvod i vodič kroz svet gastarbajtera. Markov je roman i monodramu kreirao na osnovu sopstvenog gastarbajterskog iskustva.

Radnja romana smeštena je u mali, razdrndani kombi koji svakog petka prevozi gastarbajtere do njihovih rodnih sela i gradova, a vraća ih u nedelju po podne, kako bi u ponedeljak stigli na posao.

- Taj živopisni kombi provlači se i kroz moj film i seriju - otkriva reditelj. - U nastavku romana Markov se više bavio magijskim ritualima koji se preko vračara praktikuju u Beču, a upravo preko jedne takve vračare, koja je pristala da se pojavi u filmu, upoznao sam se s mnogim tragičnim i komičnim sudbinama ljudi koji su došli u Beč s prostora bivše Jugoslavije, i šire, s Balkana. Sada želim da proširim priču, pa u nju uvlačim i junake koji nisu iz Srbije, ali su s prostora bivše SFRJ. Težak život u tuđini ponovo je te ljude u Beču naterao na zajednički život, saradnju, prijateljstva...

Junaci filma, grupa živopisnih likova koju predvodi bečki taksista, ljudi su koji žive bolno razapeti između rodnog kraja i Beča:

- I posle toliko vremena u Beču su stranci, a s vremenom postaju i stranci u zavičaju. Glavni junaci su sanjari, ljudi koji umetničkim angažmanom, u koji ih preko predstave uvodi Markov, zapravo pokušavaju da pobegnu od stvarnosti. Pokušao sam da prodrem dublje ispod te raskošne površine Beča, da otkrijem kako zaista živi većina naših ljudi. Pobegli su od teškog života na Balkanu tragajući za boljim sutra, ali su i tamo naišli na teške životne uslove, sada daleko i od svoje kuće.

Tokom snimanja, Đorđevića je posebno zainteresovala vezanost njegovih junaka za vračare, s kojima se oni obavezno konsultuju pred svaki bitniji životni korak.

- Te žene, mahom iz istočne Srbije, kako bi održale radnu vizu, preko dana vredno rade, uglavnom kao čistačice, a posle posla dolaze kući i primaju mušterije - navodi Mladen. - Kao vračare zarade više nego kao čistačice. Tokom dana, na zvaničnom poslu su na dnu lestvice zaposlenih, a kod kuće, kao vračare, u svojim malim, tamnim bečkim stanovima su na vrhu, gospodarice sudbine koje svojim savetima mogu ozbiljno (pozitivno i negativno) da utiču na živote mušterija. Praktikovanje crne i bele magije zapravo je način na koji naši ljudi u tuđini održavaju kontakt sa zavičajem. Vračare im dođu isto što čoveku sa Zapada psihijatri.

NATURŠČICI

- ZA mene je film, film - kaže reditelj. - “Gastarbajterske priče” imaju filmsku dramaturgiju kao i igrani film, potpuno su očišćene od novinarskog pristupa. Takođe, ne postoje glumci koji tumače neke tamo realne ličnosti. Moji junaci su pred kamerama to što jesu i u realnom životu. Fikcije ima toliko da pomaže da se taj životni, autentični materijal oblikuje u umetničkom smislu. Radeći na ovom filmu i seriji, ponovo sam se uverio u to koliku snagu i neponovljivost nose glumci naturščici.