Oštro pero za izbore spremno

Kritičari, publika, a i sami satiričari često preteruju kada se vezuju za ime Radoja Domanovića. Gotovo da nema satiričara čije ime nisu dovodili u vezu sa slavnim piscem, a retki su oni kojima taj epitet zaista pristaje. Nisam siguran da i meni pristaje - kaže Bojan Ljubenović, poznati satiričar i urednik rubrike "Trn" u "Novostima", kome je pre dva dana uručena druga po redu nagrada sa imenom slavnog pisca.

Priznanje Udruženja književnika Srbije i Fonda "Radoje Domanović", Ljubenović je prvi put dobio 2010. za knjigu satiričnih priča "Triput sečem i opet kratko", a drugu za "Pisma iz Srbije". Ovo poslednje delo se, osim nagradama, može pohvaliti i zavidnim tiražom.

- Čitaoci bi mogli da pomisle da je reč o nekim astronomskim tiražima, što je daleko od istine, ali u poređenju sa drugim sličnim knjigama, "Pisma iz Srbije" su zaista zabeležila veliki uspeh kod publike. Čini mi se da je moj izmišljeni stranac dobro pogodio današnju Srbiju. Dobio sam kompliment od jednog gospodina koji je rekao da je moj stranac "moderni Arčibald Rajs, samo šarmantiji i duhovitiji". Ali, i dalje izbegavam da sebe nazovem književnikom, jer književnik je Borislav Pekić, a ja sam tek šegrt u tom poslu.

Na naše pitanje da li je "naoštrio pero za izbore", Ljubenović odgovara da se "istom temom bavi godinama, bez prestanka".

- Trudim se da u kritici ne štedim nikoga, jer samo takav odnos donosi poverenje čitalaca. Nekadašnja opozicija koja je sada vlast svojevremeno je smatrala da sam "njihov", kao što smatraju i ovi današnji opozicionari. Na kraju se svi oni duboko razočaraju u mene, jer nisam ničiji, već svoj.

A šta nam danas predstavlja "Trn u oku", kako glasi naslov njegove knjige?

- Isto ono što je bio svih ovih godina. Samo što to više nije trn, već se pretvorio u balvan u oku koji nam zaklanja vid. Isti su problemi već godinama, među kojima su najznačajniji siromaštvo, nezaposlenost i sunovrat svih društvenih vrednosti. Bojim se da nećemo još dugo progledati, ali moramo svi učiniti makar mali napor. Potcenjujemo društveni otpor, a ne bi trebalo, jer ukoliko se dovoljno ljudi pobuni protiv prostakluka, lopovluka, licemerja, verujem da će "Srbija koju ne volimo" početi da uzmiče.

A kada poželi da pobegne od političkog ludila, Ljubenović zaplovi na "krilima ljubavi", i napiše knjige za decu. Nedavno je objavio dva dela - "Knjigu za zaljubljene dečake" i istu takvu za devojčice. Reč je o svojevrsnim priručnicima za "početnike u ljubavi".

- Pisanje ovih knjiga ulepšalo mi je godinu i vratilo u neko srećno vreme, u detinjstvo, doba prvih ljubavi. Svi ti izleti u dečju literaturu su duševni spas od politike. Kako se pravilno voli, ali i pati? Kako se piše ljubavni grafit? Srećan sam što se deci sviđa. U početku su stidljivi, ali onda shvate da je to opušteno, lagano štivo koje treba da ih nasmeje i da im, možda, pokaže da prvu ljubav ne treba shvatiti baš toliko ozbiljno, jer nekad može doći do ozbiljnih trauma. Ima onih zbog čijih su ljubavnih trauma kasnije ispaštale mnoge generacije - zaključuje Ljubenović.