Kluni brani izbegle

NA festival u Berlinu uvek je, direktno ili indirektno, uticala globalna politika. Najzad, tako je nekada i stvoren - kao propagandno čedo zapadne demokratije u tadašnjem bipolarnom ideološkom svetu podeljenom Zidom.

Mada se mnogo toga izmenilo tokom godina, uticaj politike uvek je prisutan na festivalu. Bilo da je reč o izboru filmova, u širem tematskom ili geografskom određenju, smeru kretanja nagrada i favorizovanju određenih stavova sa političkim konotacijama, do ukupne festivalske atmosfere koja uvek reflektuje događanja na lokalnom planu.

U tom smislu, razumljivo je što je za ovogodišnje otvaranje izbor pao na holivudski superspektakl "Ave, Cezare" braće Koen, svojevrstan komično-satiričan omaž zlatnim godinama Holivuda (pedesetih prošlog veka), u kome igraju mnoge zvezde svetskog filma od Džordža Klunija, Džoša Brolina, Čeninga Tejtuma, Tilde Svinton, do Rejfa Fajnsa. Ovaj veoma pretenciozno zamišljen film, koji uprkos sjajnim detaljima i glumačkih rešenjima nije do kraja realizovao svoje težnje, trebalo je da atmosferom i prisustvom zvezda na crvenom tepihu podigne malo ukupnu atmosferu punu političkih nesuglasica i posledica izbegličke krize.

Ne bez razloga mediji su na pres-konferenciji usmerili pažnju na Džordža Klunija, ali ne toliko kao tumača glavnog lika, glumca Vitloka, nego kao zastupnika ljudskih prava u svetu. Naime, holivudskog zavodnika pitali su šta će učiniti povodom pitanja izbeglica. Kao svoj odgovor Kluni je najavio odlazak kod Angele Merkel, u društvu sa svojom suprugom Amal, koja se takođe bavi ljudskim pravima, a što je u štampi ispraćeno kao svojevrsna podrška postojećim političkim stavovima o izbeglicama u Nemačkoj.

Veliku pažnju je zadobio dokumentarni film "Vatreno more" poznatog italijanskog dokumentariste Đanfranka Rosija, koji na sjajan način stvara upečatljivu i dirljivu priču o tragediji i drami ljudi, najčešće iz severne Afrike, koji na malom italijanskom ostrvu Lampeduzi pronalaze svoj spas. Lampeduza je postala svojevrstan simbol izbegličke krize, a time i predmet već nekoliko filmova. Sva je prilika da Rosi, koji je sa svojim dokumentarnim filmom "Drugi Rim" dobio 2013. Zlatnog lava u Veneciji, sada može da gaji opravdanu nadu da će i ovde da dobije neku od nagrada. Jer, upravo je Berlin centar rešavanja ove krize na evropskom nivou.

Neku vrsta protivteže temi tragičnog egzodusa predstavlja film "Hedi" debitanta Mohameda ben Atije iz Tunisa. Ovo je prvi arapski film u konkurenciji Berlinala u poslednjih dvadeset godina, i dolazi iz sredine koja je preživela "afričko proleće". Film se bavi univerzalnom temom odnosa tradicije i svakodnevice, i prati život mladog čoveka koji je, na pragu braka, suočen sa dilemom: da li prihvatiti izbor porodice ili sopstveni.

MERIL STRIP VODI ŽIRI

TROSTRUKA oskarovka i jedna od najcenjenijih glumica današnjice Meril Strip predsedava Međunarodnom žiriju koji će odlučivati o dobitnicima Zlatnih i Srebrnih medveda. Osim holivudske dive, u žiriju su i glumci Alba Rorvaher, Klajv Oven, Lars Ejdinger, filmski kritičar Nik Džejms, fotograf Brižit Lakomb i poljska rediteljka Malgožata Šumovska.