Penzije, ipak, ostaju?

NACIONALNE penzije su spasene, ali sve ostale sporne kulturne mere ministra Tasovca prolaze. Ovo bi trebalo da bude epilog ovonedeljne burne skupštinske rasprave o Predlogu zakona o izmenama i dopunama zakona o kulturi.

Narodni poslanici, kako "Novosti" saznaju" usvojiće ovaj zakon ali i amandman koji ostavlja u životu institut priznanja za vrhunski doprinos kulturi, iako je Tasovac rekao da bi njegova dalja primena unosila podelu i konfuziju u kulturi.

Time će stručna kulturna javnost odneti Pirovu pobedu. Po mišljenju svih reprezentativnih umetničkih udruženja, novi zakon će srpskoj kulturi, koja je već godinama poslednja rupa na državnoj svirali, samo ubaciti nove klipove u točkove.

- Zakon je loš i napraviće teške posledice po kulturu Srbije. Mislim da neće izdržati probu vremena, jer ne štiti bitne vrednosti našeg naroda, kao što su jezik i pismo - kaže, za "Novosti", Božidar Zečević, ispred Koordinacionog odbora umetničkih udruženja Srbije.

Od osam amandmana, koje je ovaj odbor predložio, sada je izvesno da će se prihvatiti samo onaj koji se tiče posebnih priznanja umetnicima za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi ili nacionalnih penzija.

- Zaštita jezika i pisma trebalo bi da bude osnov opšteg odnosa prema kulturi. Ministarstvo je izbacilo zaštitu jezika i obrazložilo da to ne može biti definisano zakonom. A svedoci smo katastrofalnog stanja u pogledu upotrebe jezika. Taj otklon govori da je stav ministra prema kulturi negativan. Naš predlog je bio i da u medijskim sadržajima mora da bude više od 50 odsto domaćeg stvaralaštva, kako je u svim evropskim kulturama. To su izbacili bez obrazloženja - kaže Zečević.

Na sednici skupštinskog Odbora za kulturu, na kojoj ovaj zakon nije prihvaćen, predstavnici Ministarstva kulture rekli su da nije moguće definisati kulturu, jer postoji 500 njenih definicija. Reagujući na takav stav, Zečević zaključuje da u svakoj od tih definicija, jezik i pismo stoje kao suština svakog naroda.

Iako su nacionalne penzije bile u fokusu javnosti, pa su vladajuće stranke tu i spremne da popuste, ne bi li ubrale političke poene, mnogobrojne sporne odredbe zakona ostaju. Među njima je i ukidanje statusa ustanova kultura od nacionalnog značaja. Obrazlažući tu odluku pred narodnim poslanicima, ministar Tasovac je rekao da mnoge od ustanova ne zaslužuju takav status i naveo primer Kulturno-prosvetne zajednice Srbije.

Predsednik ove zajednice Ljubivoje Ršumović, tim povodom, za "Novosti", kaže:

- Ako se sad ukine sve što je od nacionalnog značaja, šta će nam uopšte zakon o kulturi, šta će on da štiti? Trebalo bi jedino ukinuti nepismenost, a nećemo je ukinuti ovim merama.

Iako je ovaj predlog zakona u proceduri od avgusta prošle godine, tek sada je pred poslanicima, u poslednjem trenutku pred raspisivanje izbora. Ta brzina čudi sve predstavnike umetničkih udruženja, kao i činjenica da zakon nije prihvaćen na skupštinskom Odboru za kulturu, jer su protiv glasala i dva poslanika SPS Srđan Dragojević i Nenad Milosavljević, iako će socijalisti glasati za zakon na sednici parlamenta.

Saopštenjem su reagovala i udruženja dramskih i baletskih umetnika, književnih prevodilaca, kompozitora, kao i Srpsko književno društvo. Njihove obrazložene amandmane koji se tiču formulisanja obaveze lokalnih samouprava u preuzimanju plaćanja doprinosa za samostalne umetnike, i finansiranje projekata od posebnog interesa, Vlada nije prihvatila.

- Trenutno blizu 2.000 umetnika i članova njihovih porodica nije u mogućnosti da overi zdravstvene knjižice i ostvari svoje pravo na zdravstvenu zaštitu - stoji u saopštenju.

Ivana Trišić, predsednik Udruženja kompozitora Srbije, smatra da je bitno da pojedine institucije važe za one od nacionalnog značaja, jer je to priznanje važnosti a ne nešto vezano samo za finansijske beneficije.

PROPUŠTENA PRILIKA

BILO da zakon prođe u celini ili uz neke amandmane, mišljenje Nacionalnog saveta za kulturu, po rečima njegovog predsednika Milete Prodanovića, i dalje stoji.

- Mogla je biti iskorišćena prilika da se još neka rešenja doteraju, pre svega da se jasnijim povezivanjem sa drugim zakonima smanje nesporazumi koji opterećuju život samostalnih umetnika. Dobro je što je ovim zakonom razjašnjen status NSK, ali nije dobro što je on rasterećen obaveze da aktivnije učestvuje u izradi nacionalne strategije kulture, koja bi morala biti fundament kulturne politike - kaže, za "Novosti", Prodanović.