Srbija i Nobel: Svet ne zna šta sve imamo

SRBIJA godinama izostaje iz borbe za Nobelovu književnu nagradu, iako bi za promociju kulture bilo korisno da se i naše ime "vrti" na kladioničarskim listama večitih mogućih dobitnika. Što bismo bili gori od Estonaca, Japanaca ili Kenijaca?

Za kandidaturu je, međutim, potrebno da se pozvane srpske institucije i organizacije slože oko toga ko je trenutno najbolji srpski pisac, sa jakim adutima da zainteresuje Nobelov komitet za književnost Švedske akademije. Tome bi trebalo da prethodi i usaglašena ocena domaće književne kritike, kao i plansko prevođenje tih knjiga na svetske jezike.

O važnosti prevođenja govori i primer "Geopoetikine" edicije "Srpska proza u prevodu", zahvaljujući kojoj su se srpski autori pojavili na engleskom jeziku, i u izbor za prestižnu nagradu Impak Dablin 2011. godine ušli su romani Vide Ognjenović, Srđana Valjarevića, Vladislava Bajca, a ove godine Gorana Gocića i Vladana Matijevića.

- Inače, planskog prevođenja sa srpske strane nema. Pojedinačno gledano, najširi odjek savremenih (živih) pisaca imaju knjige Davida Albaharija i Dragana Velikića i ponekog još. Ali, to je daleko od svetskog uspeha - kaže, za "Novosti", Vladislav Bajac.

U priči o Nobelovoj nagradi, po njegovim rečima, mnogo više toga zavisi od odluka takozvanih velikih kultura: one i dalje drže monopol pri odlučivanju:

- Ako ne u Nobelovom komitetu i žiriju, širi kulturno-politički kontekst određuje kandidate. A mi nismo u tom horizontu. To ne znači da ne treba da se trudimo: da bismo uopšte ušli u igru, prvo mi moramo da pružimo informaciju drugima o našoj književnosti. Bez nje svet ne zna šta imamo. A imamo, ako ništa drugo, literarnu raznovrsnost kakvu nema baš mnogo nacionalnih književnosti.

Bajac podseća da Nobelova nagrada oko sebe privlači i neknjiževne razloge:

- Njima se valja odupirati kvalitetnom literaturom. Lično mislim da bi Srpski PEN trebalo, uz SANU, da bude i dalje adresa za nominovanje pisaca za Nobelovu nagradu. I ne svake godine.

Profesor Radivoje Mikić ne misli da je loše što nemamo kandidata za Nobelovu nagradu:

- Već dosta dugo tu nagradu ne dobijaju samo vrhunski pisci već pisci preko kojih se završavaju i neki drugi poslovi. U današnjem svetu to je jednostavno tako i mi tu ništa ne možemo da promenimo.

Dodajući da razume i one naše ustanove i organizacije koje ne šalju predloge, Mikić zaključuje:

- Kod nas nije moguć iole prihvatljiv dogovor oko bilo kog kandidata, jedino je sigurno da bi svaki predlog naišao na nerazumevanje i otpor i kandidatima bi preselo kandidovanje. Naš književni život je antagonizovan i iz ideološko-političkih razloga i to bi se snažno odrazilo i na samo kandidovanje i na odnos prema kandidatima. Za svoju književnost mi možemo daleko više da učinimo time što bismo tražili novu kulturnu politiku, ovo što se danas izdaje za kulturnu politiku je samo sistem ponižavanja kulture u svim njenim segmentima. To treba da nas brine, a ne jalove kandidature.