Olga Jevrić kod Henrija Mura

NIJE lako stvoriti umetnička dela koja ostavljaju utisak kao da su ih istrošili vreme i priroda, ali Olgi Jevrić je to pošlo za rukom, piše “Gardijan”, najavljujući izložbu skulptura naše vajarke koja će u sredu biti otvorena u prestižnom Institutu “Henri Mur” u Lidsu. Ovom postavkom britanskoj publici biće predstavljeno deset njenih skulptura iz Legata Olge Jevrić u SANU, tri izložbena kataloga koja su deo arhiva Legata, ali i jedno delo koje baštini Muzej savremene umetnosti u Beogradu.

- Nastale od mešavine cementa i gvozdene prašine, inspirisane vremenom nagriženih, srednjovekovnih balkanskih nadgrobnih spomenika, njene kreacije daleko su potpunije od radova britanskih savremenika kakvi su Mur ili Hepvort - ocenjuje “Gardijan”. - Armature nalik kavezima obuhvataju kompaktne, suprotstavljene mase koje deluju kao da su erodirale pod uticajem vetra i mora i pretvorile se u zastrašujuće forme.

Inicijativa za ovu izložbu potekla je od Instituta “Henri Mur”, objašnjava Žaklina Marković, kustos Legata u SANU:

- Pokazali su veliko interesovanje za stvaralaštvo Olge Jevrić i želju da njen rad predstave publici u Velikoj Britaniji. Lično bih se usudila da kažem da nije neobično što Institut “Henri Mur” organizuje izložbu jedne od vodećih umetnica 20. veka. Srpska umetnost se ponovo našla u istoj ravni sa evropskom i svetskom umetnošću - smatra Markovićeva.

Fondacija “Henri Mur” pokrila je i sve troškove transporta, osiguranja i postavljanja arhivskog materijala. Bezbednosne mere u Institutu odobrene su od strane savetnika za bezbednost pri britanskom Veću za muzeje, biblioteke i arhive, a naglašeno je, dodaje sagovornica, i da je Fondacija osigurana preko čuvene kuće “Lojd” iz Londona.

- Ova studijska izložba obuhvata period kada je umetnica napravila seriju skulptura, “Predloga za spomenike”, monumentalne forme i izražajne snage - priča Žaklina Marković. - Sve njene skulpture sa ovakvim nazivom imaju memorijalni karakter. Dela su nastajala u posleratnom periodu, kada su postojali nacionalni konkursi za javne spomenike. Izvestan broj radova zamišljen je za konkretne lokacije. Tako je ciklus “Predloga za spomenike” započet skulpturom “Stećak”, koja je bila predviđena za Prokuplje. Slede predlog za spomenik borcima u Nišu, spomenik otpora u Adi, spomenik sovjetskim ratnim veteranima na Avali, predlog za spomenik “Bubanj” u Beogradu.

Od ovih spomenika nijedan nije izveden i pored činjenice da je za pojedine bila nagrađena. Razlog tome je, predočava kustoskinja Legata Olge Jevrić, što nije pristajala da “takve humane sadržaje iskaže u obliku konvencionalnih standarda”:

- Svi su ostali u meri njene šake, kako je volela da kaže.

Naša velika skulptorka, prema rečima sagovornice koja je sa njom imala i blizak lični odnos, nije nalazila oslonac u postojećim tuđim delima. Inspiraciju je nalazila u prirodi, njenim zakonitostima i oblicima, posmatrajući međuljudske odnose kao oblik življenja. Tvrdila je da je najviše naučila u Muzeju istorije prirode.

- Dela sa ove izložbe su stvarana u drugoj polovini 20. veka - nastavlja Žaklina Marković. - Prepoznatljiva i posebna u svom izrazu, Olga Jevrić istraživala je nove tendencije u skulpturi, s naglašenim ličnim izrazom. Nastojala je da utvrdi svoje pravo na sopstveni pogled. Veoma smelo i odvažno upuštala se kao malo ko ranije kod nas u apstraktni svet umetnosti. Apstraktna umetnost joj je pomogla da iskaže one složene doživljaje, emocije, iskustva i misaona kretanja što ne bi mogla iskazati putem figuracije.

U Institutu “Henri Mur” dela Olge Jevrić biće izložena do 17. aprila, a kustoskinja njenog legata veruje da će i Beograđani imati priliku da vide “reprizu” postavke iz Lidsa.

SPREMNE ZA IZLAGANjE

KAKO bi u Legatu Olge Jevrić u SANU sproveli do kraja zaštitu onoga što baštine i pripremili dela ne samo za izložbu u Institutu “Henri Mur” već i za stalnu postavku, u 2015. je zvršena kompletna konzervacija skulptura malog i srednjeg formata, od ukupno 147 ostvarenja.

- Skulpture su prvi put od dobijanja bile u procesu konzervacije i restauracije, nakon čega su očišćene i stabilizovane - kaže Markovićeva.