Zvonko Karanović: Direktno o smaku sveta

OKO Velikog brata odavno nije utopija. Ekrani i kamere su svuda oko nas, bez obzira na to da li mi nekog posmatramo ili smo i sami posmatrani. Dan nam počinje pogledom u ekran mobilnog telefona, a završava se gledanjem u monitor računara ili televizora. Ekran postaje simbol početka i kraja. Ako se svet ikada završi, potpuno sam siguran da će poslednji stanovnici planete gledati njegovo uništenje u direktnom prenosu, dakle sa ekrana - kaže, za "Novosti", Zvonko Karanović, povodom knjige košmarnih, apokaliptičnih i nadrealističkih pesama "Zlatno doba", koju je objavio "Lom".

Posle dve zapažene knjige pesama u prozi "Mesečari na izletu" (2012) i "Kavezi" (2013), Karanović je napravio poetički zaokret i vratio se lirici.

- Te dve knjige su takođe bile poetički zaokret u odnosu na moje prethodne knjige, ali ovde je zbog drugačije upotrebe jezika taj korak radikalniji. U knjizi "Zlatno doba" jezik je namerno fragmentiran, izlomljen, zagrcnut, pun ponavljanja reči i slogova, jezik svojstven sadašnjem vremenu - kaže Karanović.

* Na šta aludirate naslovom? U jednoj pesmi kažete da "nikada nije postojalo zlatno doba"...

- Naslov zbirke treba shvatiti u ironičnom kontekstu. Sintagma zlatno doba je usled prevelike upotrebe odavno izgubila bilo kakvo značenje, ali upravo zbog te svoje praznine učinila mi se kao dobra definicija današnjeg sveta. Naslov je i mala posveta nadrealizmu, istoimenom filmu Luisa Bunjuela i Salvadora Dalija iz 1930.

* Zašto knjiga počinje "Izlazom" a završava se "Ulazom"?

- Forma je ključna, ona je sve. U odnosu na prethodne dve knjige, "Zlatno doba" nema tako striktan značenjski sloj, više je u sferi mašte i poluapstrakcije, ali okvir svakako postoji. "Anomalijom" da knjiga počinje ciklusom "Izlaz" a završava se ciklusom "Ulaz" (oba ciklusa imaju po jednu pesmu) želeo sam da izbegnem pravolinijsku semantičku ograničenost. Knjiga poseduje cikličnu strukturu, jer nema pravog ni ulaza ni izlaza. Identiteti se usložnjavaju, svetovi se multiplikuju, sudaraju se, dekonstruišu, da bi se odmah uspostavili novi. U širem smislu, knjiga može da se posmatra i kao jedna dugačka pesma, poslednji stih može da se nadoveže na prvi, što omogućuje čitanje i unazad.

* Šta predstavlja "Blok 46" u kome žive "nevidljivi stanovnici"?

- Blok 46 je nadrealistička fantazija, postapokaliptični virtuelni prostor u kome žive ljudi u nekoj vrsti zatvora, kaveza, izolacije. Taj izmaštani svet sa strogom hijerarhijom moći, gde su ljudi svedeni na biološke potrebe, podseća na današnji svet, pa i na ovaj u kome mi živimo. Iako su im dostupni kacige, ekrani, bilbordi i diskoteke, otuđeni od sebe i sveta ljudi u njemu žive jednu vrstu smrti.

* Šta ove pesme govore o modernom čoveku?

- Knjiga je nastala kao refleksija vremena u kome živimo. Pesme su prožete apsurdom, ironijom, humorom, logičkim iskliznućima, ali poseduju i socijalni angažman. Ciljevi naše civilizacije moraju da budu u zoni duhovnog, a u ne u zoni materijalnog. Zato su u knjizi mašta, poezija i erotika naznačene kao protivteža trenutnom stanju stvari.