Biserka Cvejić poklanjaće plaketu najboljim studentima na FMU

CELOGA života Biserka Cvejić pomagala je, kako nam kaže, kome god je mogla. Diva svetskih operskih scena, koja je kao nesebični profesor odnegovala čitav vrt pevačkih zvezda, nastavlja da daruje: najboljim studentima Fakulteta muzičke umetnosti naumila je da svake godine dodeljuje plakete, uz simboličan novčani iznos.

Beogradski vajar Milan Kličković, osmislio je da na ovoj reljefnoj povelji (odlivena i obrađena u livnici "Braća Jeremić"), uz faksimil potpisa naše dive, bude i dijamant u plamenu. Vatra simboliše Biserkinu strast ka pevanju i muzici, a dijamant pedagošku upornost, da svaki glas izbrusi do punoga sjaja, objašnjava nam Kličković u domu naše umetnice na Senjaku.

Raspoložena i vedra, sa šeretskom iskrom u očima, devedesetdvogodišnja profesorka priča kako joj nikad ništa nije bilo teško da učini da bi ohrabrila stasavanje mladih talenata. Sada je savladala i moderne tehnologije, da bi preko "Skajpa", bila u kontaktu sa svojim nekadašnjim studentima rasutim širom planete:

- Baš na slavu Cvejića, Đurđicu, moj učenik Željko Lučić pevao je stotu predstavu u Metropolitenu - kaže sa neskrivenim ponosom i toplinom Biserka, koja je 2006. prisustvovala njegovom debitantskom nastupu svog baritona u njujorškoj operskoj kući. Mladi bariton je tada pevao u Ponkijelijevoj "Đokondi", a naslovnom ulogom u tom delu, njegova profesorka je svojevremeno "zatvorila" staru i "otvorila" obnovljenu zgradu Meta.

Zahvaljujući "Skajpu" redovno viđa i svoju Milenu Kitić i raduje se odrastanju njenog sina. U kontaktu je i sa Irenom Zarić i Borisom Trajanovim iz Skoplja, ističe pedagoške uspehe Snežane Stamenković u Nemačkoj... Pod njenim budnim okom u Beogradu su Nikola Kitanovski i Sofija Pižurica. Prati sa pažnjom kako napreduju svi oni sa kojima je radila.

Ushiti je, kaže, i danas kada u nekom mladom biću otkrije taj "dar od Boga". Jer, glas je jedinstven instrument:

- Veoma je osetljiv i zavisi mnogo od emocija pevača, a nežan je i zdravstveno, mora da se pazi i neguje - uverava nas diva, koja napominje da je imala sreću da život provede sa medicinskim stručnjakom za glas, doktorom Dušanom Cvejićem, koji je u Beogradu formirao fonijatriju. - Na Muzičkoj akademiji nekako nas je "spojio" naš profesor Josip Prijavec. Dušan je bio i odličan pevač, pre mene je dobio angažman u Parizu, ali se, ipak, opredelio za medicinu. Rekao mi je: "Ti ćeš biti pevač, a ja lekar". Svoje pevačko znanje koristio je u medicinske svrhe, a znao je i da zapeva na stručnim kongresima.

Iz svog bogatog pedagoškog iskustva zaključila je, objašnjava, da je na putu od talenta do vrhunskih postignuća, najbitnije ono što najviše nedostaje našem vremenu - strpljenje:

- Svi hoće brz uspeh, a to je, kada je pevanje u pitanju nemoguće - izričita je Biserka Cvejić. - Ni dete ne prohoda odmah: prvo puzi, pa pravi nesigurne korake, tek onda trči. Mora se napredovati korak po korak.

S druge strane, kada je u pitanju solo pevanje, naš sistem muzičkog obrazovanja (preuzet posle Drugog svetskog rata iz SSSR-a), prema njenom mišljenju je odavno zastareo. Srednja muzička škola traje četiri godine, što je smatra predugo za pevače. Upravo je nesklad između otegnutog školovanja i očekivanja preranog uspeha, ono gde mladi najčešće upadaju u zamku, kaže sagovornica:

- Uvek sam pazila kada mi dođu đaci, šta ću reći roditeljima i najčešće savetovala da se deca i dodatno obrazuju, da steknu još neko znanje i zvanje. Smatrala sam to odgovornim, jer biti pevač, bez obzira na to o kakvom se daru radi, je zanimanje koje nosi mnoge rizike.

Kada je nailazila na istinski darovite, one čije će glasove brusiti poput dijamanata, i pored uzbuđenja, uspevala je i sama da bude strpljiva. Odlazila bi na njihove nastupe, takmičenja, podsticala ih svojim komentarima i čekala da se opredele za zajednički rad. Želja da talentima prokrči put je ni danas ne napušta, pa odatle i ideja da nagrađuje najbolje studente.

* Primadona preko "Skajpa" u kontaktu sa studentima rasutim širom planete

Ne napušta je ni radoznalost, potreba da bude u toku sa vremenom, ali i aktuelnostima u svojoj profesiji. Iako putuje manje nego ranije, odlazi u bioskop "Sinepleks", da prati direktne prenose iz velikih opeskih kuća. Živost sa kojom to komentariše, kao i opaske na našu svakodnevicu, naslućuju onu snagu i radost sa kojom je ova rođena Dalmatinka, pre skoro sedam decenija, iz Belgije, bez pasoša, kao "slepi putnik" došla u Jugoslaviju, u Beograd... I tu ostala.

BISERNA KARIJERA

U BEČKOJ operi, Metropolitenu, Skali u Milanu, na scenama u Minhenu, Berlinu, Barseloni, Napulju, Veroni, Moskvi, Londonu, Tokiju, Buenos Ajresu...ali i matičnom, beogradskom Narodnom pozorištu, Biserka Cvejić otpevala je 77 mecosopranskih uloga u 1.800 predstava. Delila je scenu sa Zinkom Kunc, sarađivala sa najvećim dirigentima 20. veka - Herbertom fon Karajanom i Kurtom Adlerom. Za pedagoški rad, prošle godine dobila je nagradu "Dositej Obradović".

MUZIČKA SKULPTURA

VAJAR Milan Kličković je našoj velikoj umetnici posvetio i svoju "Muzičku skulpturu". Na gala proslavi 90. rođendana Biserke Cvejić, ovo delo bilo je postavljeno u holu Narodnog pozorišta.

- Srednja muzička škola u Rumi zainteresovana je da se ova skulptura odlije i da u čast naše primadone trajno ostane kod njih - objašnjava Kličković, napominjući da je Biserka svojevremno redovno posećivala muzička takmičenja koja su se održavala u Rumi. - Oni trenutno traže sponzora, kako bi livnica "Braća Jeremić" mogla da počne sa realizacijom.