Mina Đukić: Hajde da pokrenemo katarzu!

NA metastazama minulih i aktuelnih nedovršenih ideoloških zamaha stvorio se prostor koji omogućava da se život ponovo rađa upravo iz kategorija koje su napuštene ili obezvređene.

Cinizam i vulgarna interpretacija neoliberalnog kapitalizma učinili su kulturu suvišnom i nemerljivom te je perfidno i u rukavicama otrovali i pustili da odumire u pustoši orkestriranih izgovora i tržišne logike.

Kultura je počela da se pretvara u proizvod koji ima svoju potcenjenu tržišnu vrednost, ali i rok trajanja. Nekonsekventno sprovođenje bilo koje, pa čak i tržišne logike, učinilo je da taj proizvod gotovo sasvim izgubi vrednost. No, upravo takav manevar isprovocirao je paradoks koji je postao idealno potencijalno žarište bunta i nove misli mlađe generacije - onih koji su neodgovorno odbačeni i zapostavljeni, baš kao i kultura.

Fenomen novog bioskopa Zvezda potvrđuje da je revolucionarni duh najopasniji i samim tih najmanje uhvatljiv, ukoliko dolazi sa margina i iz izbrisanih kategorija.

Odnos prema kulturi učinio je da je ona gotovo izbačena iz sistemskog funkcionisanja društva i aktuelne politike, i nakon što se povampirena vrati u sistem, može postati ozbiljan Trojanski konj, virus koji se uvlači u cinizam poznatih ignorantskih mehanizama i tako ih trajno oštećuje ili bar ponovo izmišlja kako bi više služili ljudskosti.

Kultura je imanentna potreba svakog ljudskog bića, samo što mnogi nisu stigli ni da osveste nužnost te potrebe i njenu neizbežnu vrednost koja iako nije merljiva, pre bi trebalo da bude i ostane neprocenjiva nego potcenjena.

Ideja o okupaciji bioskopa nastala je spontano, kao posledica akumulacije frustracija i nepristajanja na neubedljive izgovore, kao potreba da se ožive zapušteni prostori i zapuštene vrednosti i u vakuumu u kom ne služe ničemu, posluže oživljavanju lepote, slobode, istine, nove misli i solidarnosti.

Iako je ovaj potez inicijativa mladih, njegovi efekti se ne tiču samo mladih, već pozivaju na dijalog generacija i starijih i srednjih i osrednjih. Jer i druge generacije su nekad bile mlade i sa njihovom mladošću se desilo nešto što je omogućilo da se zapati ovo što živimo sad.

Jedinstvo ukradenih mladosti bi učinilo da ovaj čin pozove na svest i društvenu odgovornost i promeni poglede na život i preživljavanje, omogući harmoničniju i ubojitiju mladost najmlađima.

Kultura ne podrazumeva samo odlazak u bioskop, pozorište, na baletsku predstavu ili na koncert, kultura, pre svega, podrazumeva kulturu življenja i odbranu dostojanstva slobodne volje, a takve namere je potrebno ponovo oživeti kako bismo se ispetljali iz „kolariću-paniću“ mehanizama koji za sad samo služe pohlepi i privremenom održavanju kratkoročnih i uskogrudih interesa.

Pitam se koji interesi zahtevaju da se reč „kinematografija“ izbriše iz Zakona o kulturi i pretvori u kašu zvanu „audio-vizuelna delatnost“ i omogući da se u toj kaši kuva sve što nije kinematografija.

Dok se nadamo ulasku u Evropsku uniju kao nekoj obećanoj utopiji, a ni ona sama ne shvata šta tačno može i želi dok za ulaznicu traži razvodnjavanje svih aspekata koji nas čine ljudima, bojim se da će konačni dolazak u takvu Evropu podrazumevati ili njen raspad, ili naše prazne stomake.

Dok čekamo da taj neubedljivi scenario doživi svoju katarzu, hajde da sami pokrećemo katarze ponovo izmišljamo pojmove čija su izvorna značenja uveliko istrošena i zloupotrebljena.

Volela bih da živimo u društvu u kom je moguće biti mlad, pa i plemenit, pa i lep, pa i slobodan i pa i političan na novoizmišljen način, a ne ućutkan i prelepljen etiketama ustajalih ideoloških stremljenja.