Bekstvo iz kaveza

PORED kaveza u kojima se čovek rodi, kao što su telo, jezik, sistem u kom živi, moderno društvo mu nameće ili nudi nove kaveze kao što su pravila ponašanja, način ishrane i odevanja, konzumerizam, politička korektnost, neophodnost prisustva na društvenim mrežama, itd. Sve je teže izađi iz kaveza koje postavlja savremeni svet. Počinjemo da ličimo na čovekolike kućne ljubimce, nadgledane 24 časa na dan, kojima je propisano šta da rade, misle i osećaju. Savremeni čovek nema mnogo izbora, distopija je postala stvarnost. Izlaz postoji, ali ga svako mora pronaći za sebe i u sebi - kaže za „Novosti“ Zvonko Karanović, povodom nove knjige pesama „Kavezi“ (izdavač „Lom“), u kojima predstavlja sliku psihodeličnog, mračnog, nadrealnog i košmarnog sveta, i potragu savremenog čoveka za izlazom.

* Nastavljate sa pesmama u prozi, pa cela knjiga ima jednu narativnu liniju?

- Cilj ovakvog postupka je eksperiment. Pisci treba da evoluiraju, da se menjaju i iznenađuju čitaoce. Trudim se da u svakoj narednoj knjizi proširim granice sopstvene poetike i pokušam da nešto inoviram na planu jezika ili forme. „Kavezi“ su došli kao logičan nastavak prethodne zbirke „Mesečari na izletu“ u kojoj sam započeo istraživanje mogućnosti pesme u prozi. Ova forma omogućila mi je da u „Kavezima“ pesme tretiram kao poglavlja dužeg proznog teksta i naređam ih tako da zbirka može da se čita i kao roman.

* Šta povezuje ove pesme-priče?

- Zbirku povezuju likovi. Oba lika, i muški i ženski, žele da izađu iz sopstvenih kaveza koji ih ograničavaju i u kojima se osećaju klaustrofobično; jedan iz tela, drugi iz jezika. Pokušaće to da urade uz pomoć ljubavi, ali svaki na svoj način. Kod muškog lika biće to nevina, naivna, romantičarska ljubav, kod ženskog ona manipulativna, proračunata, sa željom da se ostvari zacrtani cilj. Inverzija je urađena kako bi se podrio ovdašnji široko rasprostranjeni stereotip o grubim mačo muškarcima i nežnim, osećajnim ženama.

* Mislite li da savremenoj srpskoj književnosti nedostaje više hrabrosti u izrazu, da se retko nailazi na eksperiment i istraživanje?

- Naša književnost se uglavnom drži proverenih i utabanih staza tradicije, što samo po sebi nije loše, ali ta matrica vremenom bledi ako se ne inovira. Nedostaje više igre, mašte, raznovrsnosti, eksperimenta, ili ih je bar potrebno više. A i kad se to desi, dođe uglavnom do nesporazuma ili ignorancije. Takva dela se obično prećute, što je najbolji način da se samozadovoljno nastavi dalje.

IGRA SA ČITAOCEM

* KNjIGA ima gustu intertekstualnu mrežu, skrivene citate iz savremene književnosti, filma, muzike...

- Postavljanje intertekstualne mreže nikada nije primarni cilj, to je pre igra sa čitaocem, pokušaj da se on dublje uvuče u stvoreni literarni svet. To je, istovremeno, način da autor sa njim podeli neku svoju fascinaciju, ukaže na neki znak ili na novu mogućnost čitanja. U „Kavezima“ čitalac može pronaći reference u različitim kontekstima na Linča i Bunjuela, Dostojevskog i Prevera, hrišćansku i budističku religiju, romantičarsku i sajber književnost, gotik roman i neo-noar...