Milan Đoković, setni svedok vremena

MALO je pregalaca i stvaralaca u našoj savremenosti koji su, poput Milana Đokovića, svakog trenutka i svakim svojim dahom, toliko jedinstveno i samosvojno pripadali prošlosti, sadašnjosti i budućnosti naše kulture i umetnosti - zapisao je davnih osamdesetih godina Velimir Lukić o svom kolegi i savremeniku, dramskom piscu, romansijeru, esejisti, prevodiocu, upravniku beogradskih pozorišta, Milanu Đokoviću.

Čoveku, koji je po Lukićevim rečima, kao direktor Drame Narodnog pozorišta (1946 - 1960) i upravnik JDP (1970-1974) uneo u naš savremeni teatar, "na svoj skroman i dubok način, ozbiljnost, ukus, obaveštenost, znanje, odabranost repertoara, tragalačku želju za otkrivanjem i osećaj za suštinu glumčeve umetnosti" - biće povodom dve decenije od smrti, 5. decembra, posvećeno veče sećanja u Muzeju nacionalnog teatra.

Pravi je to povod da se svi danas setimo ove izuzetne ličnosti, "tihog čoveka našeg dramatičnog pozorišnog pejzaža" i za naša vremena, u svakom smislu, nesvakidašnje umetničke pojave.

Milan Đoković (1908 - 1993) je posle završenih studija književnosti na beogradskom Filozofskom fakultetu, objavio svoju prvu knjigu "Brodolomnici" sa pet dramatizovanih slika.

Na sceni Narodnog pozorišta u junu 1934. godine premijerno je izvedeno njegovo dramsko delo "Dogovor kuću gradi" (u režiji Raše Plaovića), a godinu dana kasnije sa Pjerom Križanićem osnovao je satirični list "Ošišani jež". Sa Plaovićem (kasnije i venčanim kumom) napisao je tri drame: "Voda sa planine", "Rastanak na mostu", "Kad je sreda - petak je".

Glumica Divna Radić postala mu je životna saputnica tokom ratnih godina, koje Đoković provodi u Beogradu pišući, prevodeći i uređivajući u "Politici". Po završetku rata (u saradnji sa Branislavom Borozanom) režira dramu Skendera Kulenovića "Večera" u Narodnom pozorištu, potom i samostalno postavlja na istu scenu Jakšićevog "Stanoja Glavaša".

Kasnije su usledile i mnoge druge Đokovićeve režije, a 1959. godine u Ateljeu 212 odigrana je premijera njegovog najboljeg dramskog dela - "Ljubav", u režiji Zorana Ristanovića. Ovaj svestrani kulturni pregalac bio je i upravnik Kolarčevog narodnog univerziteta, predsednik Srpske književne zadruge i KPZ, jedan od osnivača Andrićeve, kao i Vukove zadužbine. Osim dramskih dela, objavio je i monografiju "Branislav Nušić", knjigu beogradskih pripovedaka "Voždova nesanica", roman "Zemlja mala a granica mnogo"...

- Milan Đoković uneo je sebe u naše duše. Elegantno odmerenim razgovorom uvodio nas je, očinski, u svoj svet, u svoje društvo - svedočio je Branko Pleša. - Iza njega ostalo je njegovo delo, delo umnog, tananog i setnog svedoka tri istorijske epohe i tri etape razvoja srpskog pozorišta.