Nasušni duhovni darovi

JEDAN od najznačajnijih srpskih kompozitora, Svetislav Božić, autor je više od 200 solističkih, kamernih, horskih, orkestarskih, vokalno-instrumentalnih dela. Njegova muzika se izvodi na najpoznatijim scenama u zemlji i inostranstvu, u pratnji poznatih orkestara, poput Oksfordske filomuzike ili Kapele Sankt Peterburga. Božićeve kompozicije inspirisane su nacionalnom, književnom, duhovnom i religijskom tradicijom srpskog naroda. Poseban, a možda i najpoznatiji deo njegovog opusa čine melodije na čuvene stihove Milutina Bojića, Miodraga Pavlovića, Jovana Dučića, Vaska Pope, Matije Bećkovića.

Božićeva kompozicija "Serbija", nastala početkom devedesetih, na stihove Miloša Crnjanskog, "oživela" je ponovo zahvaljujući igrano-dokumentarnom filmu Marka Novakovića "Put ružama posut", u priči o tragičnoj sudbini princeze Olivere.

- Po snažnom poetskom aranžmanu Crnjanskog, po dubokoj melanholiji, odgovornosti, kompozicija "Serbija" uklapa se u svaku radnju - kaže Božić u razgovoru za "Novosti". - I priča iz filma "Put ružama posut" je aktuelna i ovaj vek nije mnogo drugačiji od onoga u kojem je živela Olivera. Sudbina pojedinca je ista. Vekovi nisu promenili borbu koja se vodi u čoveku, ona je večna. Crnjanski je osećao vrlo dobro šta se dešava sa njegovim narodom. Sudbina seoba, odlazaka i povrataka veoma je prisutna, ne samo u "Serbiji", već u životu svakog velikog umetnika koji ima naše poreklo i našu krv i koji oseća tu dramu.

* Kolike ste ustupke spremni da pravite da bi se vaša muzika svidela narodu?

- U nama već postoji mera i koliko smo dublje, poreklom ili sudbinom, vezani za narod, mi na taj način i komuniciramo sa njim. Jer kome se obraćamo, ako ne njima? Muzika je internacionalna umetnost, ali ona i te kako otkriva svoje poreklo. Prošao sam taj put i moja muzika danas nije voljena zato što koketira i što je populistička, već zato što u njoj postoji nešto što odan pojedinac prepoznaje kao svoje.

* Da li ste zadovoljni mestom koji muzičko stvaralaštvo ima na našoj kulturnoj sceni?

- Dobra muzika, pravog sadržaja, koja nije izvršila političke konverzije, ostaje uvek rado slušana i za nju nema problema. Sasvim je drugo pitanje novca u tom arhipelagu. Tu novca nema, a gde ga ima, nešto nije u redu sa kvalitetom. Tamo gde se sve vrti oko para, nema kvaliteta, pa ni u umetničkoj muzici.

* A gde nam je mesto u poređenju sa svetom?

- Mislim da sasvim dobro stojimo. Onaj pojedinac koji je uspeo da se iskaže u Beogradu, to isto doživljava u svetu. Mi smo pismen narod, ma koliko nas ubeđivali da smo glupi, pa razumemo nijanse i u umetnosti, koja je ozbiljan i specifičan redaktor svih iskustava. Ne stojimo tako veličanstveno kao Rusi, Nemci, Italijani, Francuzi, narodi koji su zadužili svet, i to ne samo na polju muzike. Ali u odnosu na našu istoriju, geografsku i svu ostalu "minornost", uspeli smo da dođemo dosta visoko. Moje iskustvo govori da u svetu postoji prostor gde se možete osećati izvanredno kao Srbin i kao kompozitor.

* Dugogodišnji ste profesor na Muzičkoj akademiji u Beogradu. Na koji način inspirišete studente da istraju?

- To je interaktivni proces, jer ne možete inspirisati nezainteresovanog čoveka. Možete da delujete onim što jeste na one koji su tome skloni, koji razumeju. Ukoliko imaju sasvim drugu vrstu duhovne matrice od one kojom vi raspolažate, onda je polje suženo. Živeti kao profesor i umetnik je veoma kompleksan put koji troši čoveka i preko mere njegovih mogućnosti. Kad pogledam te dve "posude" prosto se uplašim koliko su one izazovne, jer vi neprestano radite na "živom materijalu".

* Može li umetnost da bude uzaludna, da nema ko da je čuje, vidi, doživi?

- Lepo je kad čovek primeti da je njegov rad urodio plodom, bez obzira na to čime se bavi. U umetnosti je to posebno izraženo jer je tu ogromna količina sujete, egoizma i narcizma. To su osobine koje su, možda, dobre kao gorivo za početak rada, ali ukoliko pređu tu granicu, postaju najkobnije. Problem umetnika, čak i kad nemaju dovoljno novca, jeste njihova nesamerljivo velika sujeta i besmisleni narcizam. Ako nisu "nošeni", smatraju da je sve propalo. Da bi se to savladalo potrebno je imati sasvim drugo duhovno iskustvo. Postoji još dublja, religiozna duhovnost kroz koju se čovek vežba da i tišinu, samoću i bol, i odsustvo komunikacije prima kao dar, jer vaš rad će će se čuti kasnije. Nada postoji.

* Može li se definisati "srpska muzika", šta je to što nas izdvaja?

- Tačno shvatate karakteristike naroda kada čujete njegovu muziku. Srpska muzika je složena, koliko i njena stvarnost. Mi smo premreženi mnogim uticajima, istočnim i zapadnim. Zajednička nam je vera i jezik. Muzika povezana sa duhovno-religijskim stanjem je preduslov našeg ozdravljenja i boljitka. Ukoliko ignorišemo religiju i naš jezik preti nam užasna budućnost. Veliki problem današnjih intelektualaca je što njihova delovanja za posledicu uvek imaju ateizam i antiteizam. Srbi su veoma komunikativni i internacionalni ljudi. Nikada nismo bili opterećeni "lokalnim", tu sliku o nama kao zatvorenoj sredini nametnuli su nam lažni intelektualci, lažni akademici i akademici. To su naši problemi.

* Da li je u ovo vreme ćutanje "pametnija" opcija?

- Za nas koji živimo na ovim terenima uvek su "složena vremena". Ne znam da smo ikada živeli jednostavno, bez trzavica. Ovaj trenutni nesklad posledica je ranijeg lažnog sklada koji je sad došao na naplatu. Pitanje angažovanosti nije nužno da bi neko bio umetnik. Pisci su mahom politički vrlo pismeni, kompozitorima više znači da im se izvode dela, nego da njih "izvode" po političkim tribinama. Ja sa distance pratim stvarnost. Kao što nisam bio ostrašćen na promene koje su bile relativno skoro u našem društvu, a pokazalo se da nisu dobre, tako i danas, sa mnogo više godina i isustva, smatram da nije potrebno "lajati" na stvarnost koja kao takva mora da prođe. Mi smo tu da pomognemo ako smo potrebni jednom društvu, da svojim delom, tišinom i trpljenjem pokažemo da se može i tako živeti. U ovom teškom vremenu kada smo prilično ucenjeni sa spoljašnjih strana, jer smo na putu određenih interesa, treba da zaronimo duboko u svoje biće i da podignemo sopstveni kvalitet.

* Da li ste optimista ili pesimista po pitanju naše budućnosti i u kulturi i u društvu?

- Uvek sam optimista. Ipak, sami moramo razviti neke osobine, ali i korigovati bahatost koja se usadila u nekim našim institucijama. I to je proces koji moramo da obavimo tiho i bez velike dreke, da iskreno ukorimo i sebe i druge koji su se zapustili i osilili. A takvih ima i u muzici, i u kulturi, i u društvu uopšte.