I filmske priče diktira novac

DOMAĆA ostvarenja koja su se istakla u poslednjih nekoliko godina otvaraju teme iz našeg ambijenta i stvarnosti koju živimo, a ono što je u svetu prepoznato kao vrednost upravo je univerzalnost njihovih priča. Po mišljenju scenariste Srđana Koljevića što se ozbiljnije bavimo nečim što su naše teme, to će one biti zanimljivije i u svetu:

- Samo je reč o tome da se moraju ispričati tako da budu razumljive i da izazivaju emocije. U filmskim formama važno je ići u korak sa savremenim filmskim izrazom, ne biti izolovan i zaostao. Ali u pričama jedino verujem u utemeljenost u našoj autententičnoj stvarnosti i sadržaju. Svaki stvaralac koji se povede za trenutnim trendom, napraviće nešto efemerno.

Koljević smatra i da naši autori imaju hrabrosti za iskrene priče, i ne veruje da postoje teme koje su „za izbegavanje“, i koje je bolje „ne dirati“:

- Kad bi postojale teme „za izbegavanje“, odmah bi neko pojurio da napravi nešto o tome - film voli provokativnost. To pravi kontroverze, i privlači gledaoce. Drugo je pitanje kako i koliko uspešno neki film tretira provokativnost teme, odnosno kvalitet filma bi morao da je prevazilazi.

Reditelj i scenarist Miroslav Momčilović smatra da su teme u svetskoj produkciji manje-više iste, da su dobri filmovi i autori uvek u manjini, a ono što primećuje kao dobar trend jeste ekspanzija dokumentarnog filma. Kod nas je, međutim, gotovo sve uslovljeno finansijskom situacijom, i teško možemo da se merimo sa svetom:

- Mi proizvodimo svega nekoliko filmova godišnje. Naši autori imaju hrabrosti, ali nemaju dovoljno novca ni za svoje filmove ni od svojih filmova kad ih naprave. Teško je sa nekoliko dugometražnih ostvarenja godišnje obuhvatiti sve teme koje bi bile zanimljive. Meni nedostaju dobre domaće komedije - mnogo smo namrgođeni, a iza namrgođenosti se vrlo često kriju praznina i bezličnost. Biti namrgođen i smrtno ozbiljan nije isto što i biti pametan. Voleo bih, recimo, da vidim i film o događanjima u manastiru Crna Reka, to je vrlo zanimljiva i provokativna tema - ističe Momčilović.

Po mišljenju autorke Maje Miloš, na našem filmu postoji tradicija da se o društvenim problemima govori na otvoren i direktan način, i ona je prisutna još od „crnog talasa“ do danas:

- Pogotovu su mladi autori danas spremni da se bave temama i problemima za koje oni smatraju da su gorući, što se vidi u filmovima kao što su „Šišanje“, „Tilva Roš„, „Život i smrt porno bande“... To su i društveno angažovane i politički osvešćene priče. S druge strane, postoje eskapistički filmovi, oni su uvek postojali i bili popularni, i vrlo je važno da imamo i jednu i drugu produkciju, i da postoji kvalitet i na jednoj i na drugoj strani. Ono što ovde nedostaje jeste posmatranje realnosti, da o tome pričamo bez predrasuda.

AKTUELNE TEME

PO prikazivanju u selekcijama svetskih festivala i po nagradama koje su dobili, među domaćim filmovima izdvojili su se „Medeni mesec“ Gorana Paskaljevića (priča o dva ljubavna para koji u potrazi za boljim životom pokušavaju da odu na Zapad), „Beli, beli svet“ Olega Novkovića (moderna tragedija o fatalnoj ljubavi), „Žena sa slomljenim nosem“ Srđana Koljevića (optimistična drama o Beogradu danas). „Tilva Roš„ Nikole Ležaića otvorilo je priču o mladoj generaciji koja preživljava u mrtvom gradu kao što je Bor, „Parada“ Srđana Dragojevića o diskriminaciji gej populacije, a dokumentarni „Sinema Komunisto“ Mile Turajlić o „Avala filmu“ koji je propadao kao i država u kojoj je nastao. „Smrt čoveka na Balkanu“ Miroslava Momčilovića je crna komedija o našoj svakodnevici, dok je „Klip“ Maje Miloš ponudio provokativnu sliku mlade generacije. Ove godine trijumfuju „Krugovi“ Srdana Golubovića.