Vitezović: Srbi mimo sveta, a svet mimo sebe

OD raspada Jugoslavije, od bombardovanja, do svih uslova koje ispunjavamo i koji nam se tek pripremaju, nas sateruju u ćorskokak. Ćorsokaka je toliko da smo već u lavirintu, a nemamo Arijadne, već samo nas jadne. Moramo se setiti i narodne priče "Svijetu se ne može ugoditi". Pogotovo ako mu samo ugađamo - kaže za "Novosti" Milovan Vitezović, književnik, dramski pisac, scenarista, profesor, aforističar, pesnik.

Ovogodišnji je dobitnik nagrade "Bogorodica Trojeručica", koju dodeljuje Fondacija "Ivanka Milošević" iz Čikaga, i kojom odaje priznanje književnim stvaraocima koji, nadahnuti hrišćanstvom, izražavaju biće svojih pravoslavnih naroda, njihovih temelja i svetinja.

- Svojim utemeljenjem i imenom nagrada je namenjena pesništvu koje svojom biti vodi u duhovnost. Sudeći po imenima pesnika - dosadašnjih dobitnika, i njihovih dela, taj put je svih nagrada vredan - kaže Vitezović.

Tim povodom, za naš list, pisac govori o srpskim stranputicama, neizvesnosti i apatiji, ali i duhovnom obnavljanju i traženju puta koji će nas izvesti na čistinu.

- U šali je pola istine, a ja ne živim u inostranstvu. Meni pripada samo prva polovina.

- Bojim se datuma. Čak i kada je u pitanju datum moga rođenja, 11. septembar, dan Usekovanja glave Svetog Jovana. Mislite na datum koji smo možda dobili? Sve što smo od sveta dobili bilo je na neku našu štetu. Bar dosad. Što se posmatranja tiče, jesmo za posmatranje, ali i taj "ludi, ludi svet"! Koliko smo mi mimo sveta, toliko je svet mimo sebe!

- Pitanje je koliko Evropa u globalističkom otuđenju zna svoju bit. Treba li da podsećam (i koga) da je Evropa počela na Balkanu, da je Balkan dokaz njene drevnosti jer je ponela ime po lepoj kćeri kralja Katreja, majci Agamemnona, Menelaja i Anaksibija, metaforičnoj velikoj majci Trojanskog rata, svetskog rata pre naše ere. Balkan je epski zavičaj Evrope. On određuje njeno epsko poreklo i oslobađa nas teškog pitanja da li bi bilo ovakve Evrope, sa ovakvom istorijom i civilizacijom, bez njenog homerovskog pitanja. Srbija je, kao centralna balkanska zemlja, kao kapija naroda, branila Evropu na taj Vidovdan 1389. godine. Sad Evropa hoće na istom prostoru da porazi Srbiju, na sramotu svojih istorija. Mi pripadamo evropskim kulturama za koje Evropa, u svim globalizmima na koje je pristala i na kojima se organizuje, neće da zna. Mi pripadamo Evropi Getea, a ne Merkelovih.

* Šta mislite o zapadnom izrazu "balkanska krčma"?

- Bolje u balkanskoj krčmi, nego u Minhenskoj pivnici!

* Koji bi aforizam najbolje opisao naše sadašnje prilike i neprilike?

- Negde 1984. ispisao sam aforizam: Oni koji su nas doveli dovde odvešće nas još dalje.Ovoj misli su u čuvenoj Beloj knjizi Centralnog komiteta Saveza komunista Hrvatske posvetili veliki esej o idejnom skretanju u Beogradu. Taj aforizam je ipak od tada ostao stalno aktuelan. I da ne tražim drugi.

* Koliko je savremena srpska književnost, svesno ili nesvesno, udaljena od naše pravoslavne tradicije?

- U vremenu ateizma, srpska književnost je svesno udaljavana od duhovnosti. Međutim, od začetka modernog pesništva, počeo je povratak i duhovnim temama. Popinim pesmama o Svetom Savi, Uspravnoj zemlji i srpskim manastirima, Pavlovićevom "Velikom skitijom", i Desankinim pesmama "Tražim pomilovanje", obnovila se i ostvarila na moderan način pravoslavna tradicija.

Na tom tragu stvorene su značajne zbirke i ostvarili su se vodeći pesnici. Ja sam tom duhovnom obnavljanju dao izvestan doprinos. Ova nagrada govori da sam izgleda negde gore dobro upisan. Fondacija u slavu stradalog deteta, što je poseban blagoslov. U tom blagoslovu ću i nagradu primiti.

* Nedavno ste objavili knjigu "Sveti Sava u ruskom carskom letopisu", spremate monografiju o Njegošu, scenario za film "Čarape kralja Petra"...

- Za knjigu velikog otkrića "Sveti Sava u ruskom carskom letopisu" zasluge pripadaju nepoznatim slikarima iz 16. veka i prevodiocu. Ja sam samo skromni priređivač i pisac predgovora. O Njegošu i Vuku postoje sjajne knjige za akademike i profesore, kojima su takvi i autori. Moje monografije će biti takve da ih i mi smrtni pojmimo i shvatimo zašto su veliki.

Scenario za film i seriju "Čarape kralja Petra", šta da kažem, biće dostojni "Vuka Karadžića" i "Šešira profesora Koste Vujića". Daj bože da Lazar Ristovski, ja i svi koji učestvujemo u ovom projektu ponovo dobijemo Prvi svetski rat.

* Neki uvaženi istoričari iz zapadnog sveta trude se da Veliki rat, ipak, naknadno izgubimo, drugi smanjuju razmere stradanja srpskog naroda u Jasenovcu... Kako da se izborimo sa promenama istorije?

- Reč je o nemačkim i progermanskim istoričarima. Njihov termin Veliki rat nastao je iz želje da se Svetski rat i promenom termina ospori. Ja sam pre četrdesetak godina ispisao: "Istorija nam je bila učiteljica života, a onda su došli neki manijaci i silovali našu učiteljicu." To nas čeka u idućoj godini stogodišnjice Prvog svetskog rata. Istoriju koja se dogodila ne možemo menjati, možemo menjati istoriju koja se danas dešava. A ovu treba poštovati.

* Postoji li umetnički recept da se mladima približe srpske istorijske teme, junaci, događaji?

- Klonim se recepata i ne bih da ih prepisujem mladim ljudima. Verujem da je darovitost Božija i prirodna. Sa njom mladi ljudi ulaze u život. Stvaranje je dalji put. Treba ih samo podstaći da se pojme i iskažu. Moje profesorsko vjeruju u radu sa studentima je osloboditi ih da se bez grča ostvare. Svi uticaji i pogodnosti kojima su mladi ljudi izloženi dolaze najpre od njihovih roditelja, dakle, počev od generacije kojoj i sam pripadam.

* Iako nam je natalitet bolna tačka, mnogi upozoravaju da nije dovoljno samo rađati decu, treba ih podizati i vaspitavati?

- Umesto da svojim vaspitanjem decu izvodimo na put, mi smo je samoživo prepuštali na vaspitanje ulici, koja ih je vaspitala za klanove. Decu treba vaspitavati dok su im roditelji mali!

* Da li Srbi još traže svoja izgubljena uporišta?

- Moji Srbi će imati uporište kad ponovo pronađu sebe.

* Kako da se iskobeljamo iz zabrinjavajuće konfuzije moralnih vrednosti?

- Da se vratimo porodičnom ognjištu umesto da nas okuplja elektronsko ognjište. Da se nađemo u domaćinstvima i da se klonimo "Farmi".

* Mi smo se izgleda zaista obreli u Orvelovoj "1984" - "afera Snouden" pokazala je da Veliki brat špijunira ceo svet?

- Orvela nije izneverila budućnost. Više ga ne čitamo već doživljavamo. Posle '84. Veliki brat je okupio Veliko bratstvo. I posmatra nas očima najbližih. Posle ostvarene "1984", sad će GMO inženjering ostvariti i "Životinjsku farmu"! Gledajući događaje u arapskom svetu, ostvaruje se Orvelova hirurgija: presađivanje državnih organa... u najskorije vreme, Orvel će postati dečji pisac.

* Gde je put spasa za ovakvo stanje kulture u Srbiji?

- Umetnost zavisi od stvaranja, i u to se uzdam u ovom vremenu velike apatije. Nisu bolje uslove imali ni Gavrilo Venclović, ni Vuk Karadžić, ni Jovan Sterija Popović ni... ali su imali veliku volju. Strahujem od velike apatije. Što se sudbina institucija kulture tiče, one su na približnom nivou na kome je i privreda. A ovde sada cvetaju samo institucije države, bar što se trošenja sredstava tiče. Njima ne manjka.

* Velika većina naroda neguje u školama maternji jezik više od nas, a pokazatelji o poznavanju nacionalne književnosti i jezika su poražavajući. Kakvo je to vođenje kulturne politike?

- Kao književnik kažem očajno: to je odricanje samog imena naroda kome pripadamo. I sopstveni jezik i književnost decenijama ponižavamo u školskim programima. Nas je sada takozvana Bolonja porazila. Kao profesor sam morao formalno da je prihvatam, a nisam je poštovao. To je bila samo moja politika. Što se same politike tiče, ona je najveći zagađivač našeg jezika. Da smo znali da transparentnost znači providnost, ovaj narod bi tačno znao šta ga čeka.

* Slažete li se sa onim mišljenjem da je slovenska duša zagonetna, da nas ostali gledaju uznemireno, s čuđenjem, strahom, mržnjom, prosto zato što nas ne razumeju?

- Veliki sam poštovalac i prijatelj iz 1987. profesora Sorbone Fransisa Konta, autora dvotomne "Istorije Slovena". On je objasnio zašto nas treba poštovati, pa i voleti. Samo da postavim pitanje: kad će Berlin priznati svoje slovensko etimološko poreklo imena - Brljin?

* Jedan savremeni ruski pisac beleži: "Katastrofe, stihija, konvulzije ekonomije, pobesnela televizija... Nema uverenosti da će sutra biti bolje". Da li ste optimista?

- Jesam. Nada poslednja umire. Bez obzira na to što smo pred moratorijumom sveta!