Premijera filma Mamaroš u Moskvi

SVETSKU premijeru film "Mamaroš", reditelja i scenariste Momčila Mrdakovića, imaće u glavnom takmičarskom programu Moskovskog filmskog festivala, koji će u ruskoj prestonici biti održan od 20. do 29. juna. "Mamaroš" je crnohumorna, ali ne i mračna komedija sa Mirom Banjac i Bogdanom Diklićem u ulogama glavnih junaka, majke i sina.

- Mnogi su mislili da nikad neću završiti film, ali eto, uspeo sam - poručuje Mrdaković za "Novosti" iz Pariza, gde posle višegodišnjeg rada na ovom ostvarenju, obavlja poslednje produkcione pripreme.

Glavni junak filma je sredovečni Pera (Diklić), koji živi u Srbiji sa majkom Marom (Mira Banjac), komunistom po ubeđenju. Kada ovaj tipičan mamin sin ("mamaroš") osvoji "zelenu kartu" njih dvoje beže u Ameriku. Iznenađujuće, ali mama se tamo mnogo bolje snalazi, uprkos ideološkim razlikama.

- Ovo je blago ironična, "laka" komedija, u stilu čeških i italijanskih filmova. Pokušao sam da napravim nešto nalik na film "Sinema paradizo" Đuzepea Tornatorea - objašnjava naš sagovornik.

Od ideje do realizacije "Mamaroša" prošlo je mnogo godina, tokom kojih se Mrdaković borio sa različitim nedaćama.

- Od početka je bilo problema. Imao sam budžet koji ni izbliza nije dovoljan da se dočaraju scene rata, zapaljene zgrade, da se pokriju troškovi snimanja u Srbiji, Americi i Mađarskoj. Trebalo je praviti kompromise, ali tako da ne menjam pola scenarija. Potom je glavni glumac Diklić imao ozbiljne zdravstvene probleme, zbog kojih smo pauzirali.

U realizaciji "Mamaroša", Mrdaković je imao veliku pomoć nagrađivanog nemačkog reditelja i scenariste Fatiha Akina, koji je glavni producent ovog filma i autorov veliki prijatelj.

- Premijeru u Srbiji planiramo za jesen, jer za razliku od celog sveta gde je bioskop leti najveća zabava, Srbi tada imaju druge planove - primećuje Mrdaković.

Ovaj arhitekta po obrazovanju, jedno vreme živeo je u Njujorku, a danas boravi na relaciji Pariz - Beograd. Kao veliki zaljubljenik u film, sa tugom posmatra propadanje srpskih bioskopa.

- Nekada je film bio najjeftinija zabava, kod nas, nažalost, više nije ni jeftin. Sa propašću bioskopa, mladi su se okrenuli gledanju filmova na kompjuterima, pa čak i mobilnim telefonima.

Po rečima autora, "Mamaroš" na neki način i govori o magiji bioskopa koja polako nestaje.

- Glavni junak je kinooperater koji dolazi u Ameriku baš u vreme digitalizacije, o kojoj on ne zna ništa. Ipak, nadam se da će film u izvornom obliku opstati. Danas je on rezervisan za sladokusce, kao longplej ploče. U Americi su počeli ponovo da prikazu filmove na traci 35 mm. Za mlade generacije to je "rols-rojs" od bioskopa - primećuje Mrdaković.

Najveća odgovornost je, smatra, na državi koja mora da obnovi i zaštiti male bioskope, poput francuskih vlasti.

- Ne znam boljeg predstavnika naše kulture od filma. On može da prodre u svet i objasni da nismo zveri kakvim nas neki predstavljaju. Ali naše političare ne interesuje ni kultura, a kamoli domaći film.

Reditelj "Mamaroša" priznaje da deo odgovornosti leži i na samim autorima.

- Činjenica je da imamo težak život, ali ne može samo to da nam bude tema filmova. Bez obzira na to što nas mediji bombarduju hapšenjima, nesrećama, ubistvima, većina ljudi živi normalno. "Montevideo" je imao veliki uspeh jer je fudbal omiljena srpska tema, a i Srbe prikazuje u dobrom svetlu - zaključuje Mrdaković.