Film bez dodatnih izvora finansiranja

PORED odluke države da za razvoj kinematografije ove godine u budžetu izdvoji nula dinara, domaći film doživljava još jedan udar! Novi Nacrt zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara predviđa ukidanje dodatnih izvora finansiranja (RRA, RATEL, RTS), iako je ta sredstva garantovao Zakon o kinematografiji.

Ovaj potez države kojim se, zapravo, ukida proizvodnja filmova, biće na javnoj raspravi koja je zakazana za utorak, u Privrednoj komori Srbije. Kako saznaju "Novosti", pored predstavnika filmskih ustanova i esnafa raspravi će prisustvovati gotovo svi koji se u Srbiji bave filmom, jer žele da odbrane Zakon o kinematografiji i svoje pravo na rad.

Strategija sa kojom će se Filmski centar Srbije pojaviti u Privrednoj komori, po rečima Darka Bajića, predsednika Upravnog odbora, jeste da se ovom zakonu, na kome se radilo godinama, koji je stupio na snagu 3. januara 2012. godine, i počeo da se primenjuje 3. jula iste godine, ali nijednom do sada nije primenjen u praksi, da šansa da zaživi:

- Zakonom o kinematografiji moraju da se stvore uslovi u okviru sistema za funkcionisanje i produkciju filmova - kaže Bajić. - Ukoliko novi Nacrt zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara ukuda član 19. Zakona o kinematografiji koji je osnova za buduće finansiranje proizvodnje filmova u Srbiji, i time ukine dodatna sredstva, tražimo sledeće - ili da se tim nacrtom ne ukidaju odbredbe iz člana 19. Zakona o kinematografiji, ili da se nađu nova rešenja za finansiranje filma. Filmski centar Srbije poslao je pisma ministru kulture i svim nadležnim ministarstvima, kao i premijeru i predsedniku Republike.

Filmski centar i filmski radnici traže od Ministarstva kulture i informisanja da u saradnji sa Vladom Republike Srbije, a u skladu sa Zakonom o kulturi i Zakonom o kinematografiji, koji ih obavezuje na poštovanje i realizaciju opštih interesa u oblasti kulture i kinematografije, reše ove probleme, i omoguće filmskim radnicima ostvarivanje jednog od osnovnih ljudskih prava, a to je pravo na rad. Jer, u pitanju je nekoliko hiljada profesionalaca koji samostalno, kroz poslove u kinematografiji, obezbeđuju svoju i egzistenciju svojih porodica - ističe Bajić.

On napominje i da se na konkurs za sufinansiranje filmova, koji je posle tri godine raspisan i organizovan po Zakonu o kinematografiji, prijavilo više od 200 kandidata, od igranog, do dokumentarnog, kratkog i animiranog filma, i da svi ti projekti još stoje.