Premijera filma Prag i srpski slikari

DUGOMETRAŽNI dokumentarni film "Prag i srpski slikari", autora Nenada Ognjenovića, u utorak uveče će imati premijeru u beogradskom Domu omladine. U ovoj, 95-minutnoj priči saznaćemo sve o studentskim danima, prvim radovima, emotivnim i profesionalnim vezama srpskih slikara, koji su se, krajem 19. i početkom 20. veka, školovali na uglednoj Praškoj akademiji.

Film obuhvata "prašku priču" 14 slikara među kojima su Jovan Bijelić, Stojan Aralica, Milan Konjović, Ivan Radović, Kosta Hakman, Svetislav Vuković... Priprema i snimanje trajali su gotovo pet godina, kaže za "Novosti" autor filma.

- Iz dana u dan sam saznavao nove informacije, nova imena umetnika koji su studirali u Pragu, otkrivali smo slike, fotografije, dokumenta - priča Ognjenović.

Na filmskom platnu gledaćemo portrete ovih umetnika, slušati anegdote iz studentskih dana, priče o prvim radovima i ljubavima.

- Prag je za mene bio i muzika i ljubav - govorio je čuveni srpski slikar Milan Konjović koji je 1919. godine upisao tamošnju akademiju. U ovom gradu zavoleo je Čehinju Emu, ženu svog života, čiji će lik često slikati.

U izjavama, ostavštinama i dokumentima srpskih umetnika vidi se da je veliki uticaj na sve imao hrvatski slikar i njihov profesor Vlaho Bukovac.

- On ih je prihvatao, družio se sa njima po kafanama, pomagao im u ateljeima - prepričava nam Ognjenović.

Konjović je predvodio listu "buntovnika" koji se nisu slagali sa metodama nastave svog profesora i mentora.

- Bio je razočaran u Bukovca, jer je smatrao da na Akademiji nije dobio ono što je očekivao. Profesor ih je učio samo osnovnim, zanatskim stvarima - kaže naš sagovornik.

Nakon tri semestra, Konjović je napustio studije, ali je ostao vezan za Prag. Njegov mentor postao je jedan od najpoznatijih čeških avangardnih slikara Jan Zrzavi.

Dokumentarac "Prag i srpski slikari" baciće novo svetlo na naše poznate umetnike, a gledaoci će biti u prilici da ekskluzivno vide neka njihova dela.

- Nekoliko studentskih radova Jovana Bijelića javnost još nije videla. To nije "raspevani" Bijelić iz kasnijeg perioda, već "prvi koraci" budućeg majstora - objašnjava Ognjenović.

Početkom 20. veka, u Češkoj je bio veoma rasprostranjen kubizam, a slike iz tog perioda danas su veoma cenjene i skupe. Na češki kubizam podsetiće nas filmska priča o Ivanu Radoviću, srpskom učeniku koji je prihvatio ove tendencije.

- Neki slikari su ostali u senci profesora Bukovca, dok su se drugi, poput Radovića i Konjovića, "otrgli dogmi".

Film je, pre beogradske, u novembru 2012. imao premijeru u Pragu, kada je dobio nagradu "za izuzetan doprinos razvoju češko-srpske umetnosti". Slede premijere u Novom Sadu, Banjaluci, Sarajevu, Mostaru, ali i pojavljivanje na uglednim festivalima.

FILMU se ne bavi izricanjem vrednosnih sudova - ko je bolji, a ko lošiji slikar - već samo njihovim "praškim godinama" i uticajima na njihovo buduće stvaralaštvo. Budući da su svedočanstva o životu i radu ovih umetnika rasuta na mnogo adresa, svi relevantni muzeji i galerije su širom otvorili vrata filmskoj ekipi. Snimano je na više od dvadeset lokacija, u muzejima, legatima i galerijama u Srbiji, Češkoj, Hrvatskoj, Bosni... Jedan od sagovornika bio je i poznati srpsko-američki reditelj Piter Bogdanović koji je govorio o svom ocu, praškom studentu Borislavu Bogdanoviću.