Leposavić: Otvara se prva stalna muzejska izložba

POSLE punih četrnaest godina, od dolaska međunarodnih snaga na Kosovo i Metohiju, otvara se prva stalna izložba Muzeja u Prištini u južnoj srpskoj pokrajini. Za ovaj muzej, koji u izgnanstvu nekako „živi“ u beogradskom Etnografskom muzeju, obezbeđen je izložbeni prostor u holu Centra za kulturu „Sava Dečanac“ u Leposaviću.

Na izložbi, koja se otvara u ponedeljak, predstavljeno je arheološko i etnološko nasleđa Srba na Kosovu i Metohiji. Izložba je upriličena povodom 65 godina rada Muzeja u Prištini.

- Zbog svih ograničenja koja i dalje postoje u zaštiti i korišćenju srpske kulturne baštine na Kosovu i Metohiji, postavljanje ove izložbe je veoma važno - smatra Mirjana Menković, direktorka nevladine organizacije „Mnemozine“, koja je učestvovala u realizaciji ovog produhvata. - Najvažniji standardi u oblasti čuvanja, korišćenja i izlaganja, nažalost, još nisu primenljivi.

Na stalnoj izložbi biće predstavljena narodna nošnja Srba na KiM u 19. i prvoj polovini 20. veka, deo će biti posvećen svakodnevnom životu na tom prostoru, tekstilnoj radinosti i izradi odeće, kao i rezultatima arheoloških istraživanja.

Izložene tekstilne rukotvorine delo su tkalja i vezilja iz Leposavića i okoline nastale tokom dvadesetog veka. Tu su i prteni čaršavi tkani na nitiće i sa heklanom čipkom, šišani i kićeni ćilimi, koji su, takođe, bili u širokoj upotrebi...

- Danas je srpska kulturna i verska baština na KiM najugroženije nasleđe u Evropi - kaže Branko V. Jokić, direktor prištinskog muzeja. - Negiranje postojanja srpskog kulturnog identiteta i anahroni pokušaji stvaranja nekakvog „kosovarskog“, jesu najdirektniji atak ne samo na srpski identitet već i na evropske vrednosti i praksu u zaštiti zajedničkog evropskog nasleđa. Prenebregavanje i falsifikovanje istorijskih činjenica, promena toponima i sistematsko uništavanje obeležja viševekovnog stvaralaštva srpskog naroda i srpske crkve nezabeležen je u savremenoj civilizaciji.

On ističe da su spremni da na stručnom i institucionalnom nivou argumentovano i postojano ukažu na pogubnost diskriminatorskog odnosa albanske većine prema očuvanju i razvoju srpskog kulturnog identiteta.

- To je naše pravo i obaveza - dodaje. - Zaštitu vlastite kulturne baštine međunarodne konvencije proklamuju kao neotuđivo pravo u sklopu osnovnih ljudskih prava. Zato u svakoj prilici treba podržati te evropske principe i istovremeno zahtevati njihovu primenu i u očuvanju srpske kulturne i verske baštine na KiM. Ta prava se podjednako odnose na zaštitu arhitektonskog, arheološkog, pokretnog, duhovnog nasleđa i nematerijalne kulturne baštine, kulturnog okruženja i održivog razvoja kulturnog identiteta.