Spomen ploča Oskaru Daviču

BIO je od ljudi starog kova, od onih što drže reč kad je jednom daju, što ne izneveravaju svoju ideju, već za njom idu do samoga kraja. O Oskaru Daviču ovako je besedio njegov prijatelj i pesnik Goran Babić, na otkrivanju spomen-ploče na zgradi u Hadži Prodanovoj 4, gde je velikan naše literature živeo od 1977. pa do smrti.

Dvadeset prvo obeležje u zajedničkoj akciji Ministarstva kulture, „Večernjih novosti“ i beogradskih opština - „Vratimo dug piscima“, otvorio je ministar Predrag Marković. O Daviču kao značajnom sugrađaninu, Vračarcu, govorila je Mirjana Đorđević, zamenik predsednika ove beogradske opštine.

- Ne napuštajući nikad i ni na koji način svoju pripadnost Srbiji, njenom narodu i njenoj literaturi, o čemu ponajbolje svedoči njegova veličanstvena „Srbija“, on je istovremeno bio gorljivi Jugosloven, internacionalista, koji nije podnosio niti jedan od naših brojnih minijaturnih i nepodnošljivih nacionalizama - istakao je Goran Babić. - Bio je levičar, od rane mladosti komunista, ali nikad staljinista. To je danas, naravno, nešto zaboravljeno, iščezlo i nestalo, o čemu mlade generacije znaju malo ili nimalo, a i to što znaju uglavnom je pogrešno. I što je najvažnije, bio je pesnik.

U svom bogatom književnom opusu Davičo se, rekao je Babić, ogledao maltene u svim književnim rodovima:

- Bio i nadrealista i putopisac, polemičar i esejista, romanopisac i prevodilac, urednik i recenzent. Ali iznad i pre svega - on je bio onaj što je napisao „Hanu“, jednu od najlepših poema novije srpske poezije, koja mu osigurava mesto među okrunjenim glavama srpskog stiha, u najužem krugu velikana čija je slava neprolazna - zaključio je Goran Babić.

Naglasivši da će spomen-ploča biti jedino što miruje kada je reč o životu i delu Oskara Daviča, a da će sve ostalo nastaviti da živi, ministar Marković je dodao:

- Svejedno da li je u pitanju poezija, ideologija, boks, čarlston, on je bio pre svega neverovatan borac, do te mere da je stalno dovodio u pitanje, stalno stavljao i izlagao drugima ne samo svoja osećanja, već i svoje delo.

Prema rečima Predraga Markovića, smisao ove akcije jeste da se postave tačke oslonca po kojima će drugi, ne savremenici, ne prijatelji, ne porodica, već oni zbog kojih je delo nastalo - budući čitaoci, krenuti u dalju potragu.

NEMIRI

- Njegov stih „Ja jesam koji nisam“ visoko je svedočanstvo o tom nemiru koji je zadržao, od nadrealističkih i komunističkih ideja, pa sve dok god je stvarao - rekao je, za „Novosti“, književnik Vuk Krnjević. - Moram da pomenem njegovu već zaboravljenu poemu „Čovekov čovek“, o herojskoj i tragičnoj smrti prijatelja, saboraca i drugova, koja je jedna od najbolje napisanih na našem jeziku. Oskar Davičo je pesnik neverovatne energije, koja se neprekidno obnavlja.