Agata Kristi: Misterije iz kutije

DECENIJAMA su kartonske kutije nepoznatog sadržaja skupljale prašinu u kući ćerke i naslednice kraljice krimića, Agate Kristi - Rozalinde. Tek kada je ona umrla, 2004. godine, u pomoćnoj zgradi na porodičnom imanju Grinvej u Devonu pronađen je pravi rudnik za istraživače dela jedne od najčitanijih spisateljica svih vremena.

Bile su to 73 sveske rukom pisanih privatnih Agatinih zabeleški - od lista za kupovinu, na brzinu zabeleženih i jedva čitljivih planova, do ideja za većinu knjiga. Četiri godine izučavao ih je jedan od najboljih poznavalaca njenog opusa Džon Kuran - dešifrovao, sistematizovao i objavio u knjizi “Tajne beležnice Agate Kristi”. Nedavno su se pojavile i na srpskom, u izdanju “Admiral buksa”. Poslastica “Tajnih beležaka” su dve do sada neobjavljene priče o najslavnijem belgijskom detektivu Herkulu Poarou.

Da bi došao do ovih priča o detektivu uvoštenih brkova, koga je Kristijeva “preventivno” ubila u romanu “Zavesa”, da se neko posle njene smrti ne doseti da dopisuje nove avanture, Kuran je i sam morao pomalo da bude detektiv. Dve, u pomoćnoj kući Grinveja, 30 dugih godina zaključane sobe, u kojima su se nalazile kutije, bile su neka vrsta literarne Aladinove pećine. Bile su zatrpane prvim izdanjima Agatinih knjiga, manuskriptima, primercima romana i priča prekucanim za izdavače, privatnim pismima, razglednicama, ugovorima, posterima, dnevnicima...

Već kada je pročitao prve reči “Leš u biblioteci - ljudi - Marvis Kar - Loret King”, priznao je Kuran, shvatio je da je pred njim neprocenjiva istraživačka građa. I nije se prevario, beleške su sadržale nacrte za neke od najslavnijih dela detektivskog žanra, nudile ključ za razumevanje kako je spisateljica sklapala složene zaplete.

Iz njih se moglo videti da je “Smrt na Nilu” prvobitno bila namenjena njenoj drugoj slavnoj junakinji Mis Marpl, a ne Herkulu Poarou. Ili, recimo, da je čuveni roman “Deset malih crnaca” (i u vreme Agate Kristi postojala je svojevrsna cenzura zbog političke korektnosti, pa je ovaj naslov u Americi štampan kao “Deset malih Indijanaca”!?) u prvoj verziji imao čak 10 likova više nego u štampanoj. Šlag na tortu bile su neobjavljene Poaroove avanture, za koje u knjizi Kuran kaže:

- Shvatio sam kako je preda mnom nešto nezamislivo jedinstveno, nepoznate kratke priče o Poarou, koje su tiho ležale između svojih korica celih 60 godina!

Od Agatinih 66 krimi-romana i 150 kratkih priča, Herkul Poaro sa svojim “malim sivim ćelijama”, koje rešavaju i najmisterioznije zločine, pojavljuje se kao glavni junak u čak 33 romana i 54 priče. Prvi Poaroovi detektivski podvizi objavljeni su još 1920. godine, u knjizi “Misterija u Stajlsu”. Još tokom života Agate Kristi njen junak je osvojio i filmsko platno, i to u tumačenju Pitera Justinova (“Smrt na Nilu”) i Alberta Finija (“Ubistvo u Orijent ekspresu”). Među glumcima, najpopularniji Poaro je Dejvid Suše, koji ga u televizijskom serijalu igra još od 1989. godine.

APSOLUTNI BESTSELERI

SVAKA knjiga Agate Kristi, a objavljivala ih je od 1920. do 1976. kada je umrla, bila je bestseler. Smatraju je naprodavanijim piscem u svetu, sa tiražima koji su prešli broj od milijardu! Pre nekoliko godina Brajan Aldis je ustvrdio da mu se spisateljica poverila kako je, pišući, tek u poslednjem poglavlju donosila odluku ko će od junaka biti ubica. Onda se, navodno, vraćala, i naknadno ga “doterivala”. Međutim, ovu tvrdnju poriču Agatini biografi i oni koji se bave izučavanjem njenog načina pisanja.