Narodno pozorište u znaku Rusije

ČETVRTAK veče u zdanju nacionalnog teatra je bio u znaku zvezda ruskog baleta. Najpre su ambasador Ruske Federacije Aleksandar Konuzin i ministar kulture Predrag Marković u Muzeju Narodnog pozorišta otkrili spomen-ploču umetnicima iz Rusije koji su dali značajan doprinos razvoju ovog teatra. Odmah potom, izložbu „Ruski umetnici u prvim decenijama baleta Narodnog pozorišta u Beogradu“ otvorili su upravnik Božidar Đurović i gošća iz Rusije Gabrijela Komleva. Vrhunac večeri bila je premijera popularnog baleta Ludviga Minkusa „Bajadera“, u koreografiji čuvene gošće iz Rusije.

Legenda peterburške baletske scene, Gabrijela Komleva, od 1957. do 1988. godine je kao primabalerina Mariinskog teatra sa uspehom nosila repertoar ove prestižne kuće.

- Ni kao igračica ni kao koreograf nisam imala omiljenu ulogu ili balet, uvek najviše volim ono čemu sam u tom trenutku posvećena - rekla nam je Komleva. - Igrala sam u nebrojenim spektaklima, ali „Bajaderu“ sam uvek jako volela, a poslednji put sam je igrala pred sam kraj karijere.

Komleva je uglavnom sačuvala koreografsku postavku „Bajadere“ sa potpisom Marijusa Petipe, koja se igra vrlo dugo u Mariinskom teatru. Priznaje da su joj, ipak, za beogradsku scenu, koja nije toliko velika bili neophodni neki rediteljski zahvati. Posle nekoliko nedelja rada veoma je zadovoljna radom beogradskih plesača. Ipak, ne krije da bi im rado poželela malo bolju organizaciju i radnu disciplinu. U umetničkoj karijeri Komleve koja je, kako je navedeno u čuvenoj ruskoj baletskoj enciklopediji, „trasirala novi pravac u izvođenju savremenih dela“, uloga Nikije zauzima važno mesto. Ekranizacija „Bajadere“ sa Komlevom u glavnoj ulozi proglašena je od strane Bi-Bi-Sija za najbolji muzički film 1979. godine.

- Klasika je, ako se igra kako treba, večna; ona će zauvek imati publiku i vrednost, za razliku od modernog baleta - tvrdi umetnica koja je i predsednik Društva za zaštitu ruskog klasičnog baletskog stila igre u Engleskoj.