Kusturica hit Sajma

PROMOCIJA prve knjige reditelja Emira Kusturice, svojevrsna autobiografija duše “Smrt je neprovjerena glasina”, u izdanju Kompanije “Novosti”, bila je događaj kakav se ne pamti na Sajmu knjiga - u sali za pres konferencije u Hali 4, u utorak veče nije bilo mesta čak ni za stajanje, a u prvim redovima bili su predstavnici ovdašnje kulturne i javne elite - od Dušana Kovačevića, Gordana Mihića, ministra inostranih poslova Vuka Jeremića, starešine Saborne crkve oca Petra Lukića... do glumaca Slavka Štimca, Miodraga Krivokapića, šefa BIA Aleksandra Vukadinovića, predsednika DSS Vojislava Koštunice, novinara Slave Đukića, Olje Bećković... Među predstavnicima medija, bilo je i mnogo novinara iz regiona, koji su došli specijalno zbog ovog događaja.

“Vodič” kroz predstavljanje životne sage našeg najslavnijeg reditelja bio je dr Nele Karajlić, a mnogobrojnim gostima obratili su se Manojlo Manjo Vukotić, generalni direktor glavni urednik Kompanije “Novosti”, književni kritičar Vladimir Kecmanović i akademik Matija Bećković.

- Znam da će i ova knjiga sada, ponovo, uzburkati more naših strasti - rekao je Vukotić. - Poviće glavu mnogi iz političkog andergraunda. Praviće novu paradu oni koji nemaju ponosa. Ponos će impotentnoj Srbiji objašnjavati estradne bedevije i silikonskim migavcima osvetliti put do naše kulturne farme. Javiće se neki nalickani izabranici iz civilnog društva i prodati ga svetu kao analizu o buđenju ratnih huškača. Šepuriće se na ekranima dame, iz čijih “Vitonovih” tašni viri praziluk. Mali urednici ispod skuta politike neće smeti da objave ko je napisao knjigu, a kamoli ko ju je izdao. Troje novine su to preskočile i danas. Znam, između korica ove knjige je aktuelno, autentično, uzbudljivo, strasno, iskreno, zrelo, poučno štivo. Znam: ono će i da boli, ali i da zasmeje. Znam: uradio sam urednički i izdavački posao, na koji bi bio ponosan svaki urednik na svetu. Znam: ovo je divna knjiga, koju je napisao čovek velike snage, velikog imena i velikog prestiža. Znam: provjerena i proverena glasina je da je ovo sjajna knjiga, i tu glasinu treba širiti dalje.

Po rečima Vladimira Kecmanovića, duša svakog čoveka deo je jedne velike kosmičke duše, a da to kolika će biti duša pojedinca zavisi od toga koliko mu je Bog dao da zahvati od te velike duše.

- Kusturica je evidentno uspeo da zahvati najviše, zbog toga me ne čudi što je ova knjiga, “Smrt je neprovjerena glasina”, autobiografija njegove duše, obuhvatila veliki broj sudbina, a s obzirom na to da je u pitanju veliki reditelj, onda autobiografija njegove duše istovremeno jeste i književna adaptacija njegovog životnog filma.

Publiku je, već po običaju, na noge podigao Matija Bećković:

- Da će Emir Kusturica napisati knjigu - bilo je pitanje dana. Da će njegova knjiga biti događaj, ne samo na Sajmu knjiga, nije bilo teško pogoditi. Da je mogao birati izdavača, znao je i on, a što je izabrao “Večernje novosti”, samo je pitanje nerava. I ne samo to - kako bi rekao jedan od junaka Kusturičine knjige.

Lako je bilo znati i kakva će to knjiga biti i o čemu će govoriti. U vreme kad knjige sve češće nastaju iz knjiga, a život sve više ostaje bez reči, Kusturica je rešio da piše o onome što najbolje zna, a to znači o sebi, podsetio je Bećković, A da će pisati o sebi, znao je svak ko zna Emira Kusturicu, koji zna da “ne možeš reći istinu o drugima ako ne kažeš istinu o sebi”.

- Njegovu knjigu su milioni ljudi već videli golim okom, a sad mogu i čitati ono što su gledali. Kusturica je i ovaj put kontrirao. Svoj život je najpre ekranizovao, a autobiografiju pisao romansirajući svoje filmove. Film je mlađi od knjige, i tu razliku je morao nadoknaditi. Piše kao što režira, a režira kao što govori, a govori kao što misli, glumi i gradi. Tako je ova knjiga i priručnik za gledanje njegovih filmova, zaključio je Matija Bećković.

Sam autor, Emir Kusturica, koji je uoči promocije izjavio da je “više uzbuđen i srećan nego pred svoj prvi film”, svoju “tremu” priznao je i svojim mnogobrojnim poštovaocima:

- Nisam očekivao da će ovoliko ljudi biti, ništa nisam očekivao od svega ovoga, a za mene je sad užasno teško i da bilo šta kažem, jer posle Matije Bećkovića, što god izgovoriš, u stvari kao da ništa nisi rekao. Napisati knjigu nije lako, ali mislim da je teže bilo živeti ovaj život, proći kroz sve zamke i sve događaje koji su proizvedeni i na koje sam nailazio. Pokušaj da artukulišem svoj život proizveo je, međutim, problem sa tom knjigom što je ona pisana više od petnaest godina, ja se bojim da svaki polupismen čovek kada bi pisao neku knjigu dvadeset godina, da bi napisao dobru priču. Jer, u suštini, ovi pisci koje mi znamo, napišu knjige i onda život provedu iščekujući Nobelovu nagradu. Ja se nešto pitam, u Matijinom duhu - ako je Obama dobio Nobelovu nagradu, a nije ni počeo da radi, što ja ne bih mogao da dobijem Nobelovu nagradu na kraju mog umetničkog puta. Tajna je upravo u tome što ja Nobelovu nagradu ne priželjkujem, i zato se može dogoditi da ona dođe.

Kusturica je govorio i da je divno što je Nobelova nagrada sada uvedena kao šala, i prisetio se mnogobrojnih tajni svog odrastanja, koje su ostale negde zaptivene u toj knjizi, u tom vrtlogu misli, koje su se rađale, nestajale, vraćale, i koje su na kraju nastale iz istog onog razloga iz kojeg i njegova majka nije trpela da u liftu, u kući Jabučice Avde 16 D, komšije kradu sijalice.

- Ona je našla patent koji nikada nisam zaboravio, a on u dve tačke objašnjava i ono što je vezano za arhetip trnja i ruža, i sijalice kao simbola svetlosti. Ona je, naime, prvo “oho” lepilom, a onda, kako je vreme odmicalo i kako se tehnologija razvijala, boljim lepilima naučila da lepi trnje sa ruža na sijalice, i nikada nisam uspeo da shvatim kako je uspevala da ih uvrne. Ali, te sijalice više niko nije krao. Ostajale su dok “prirodnom smrću” ne umru. To me podsećalo na onu priču iz Rubljova, kad onaj dečak kaže da zna tajnu kako se izliva zvono, a u stvari slaže. Ali, na kraju uspeo je da ga napravi, baš kao što ptica napravi gnezdo, a da pre toga nije videla kako se pravi.

“Lajtmotiv” Kusturičinog privatnog i emotivnog života, njegova supruga Maja, iako je “navijala” iz prvog reda, ipak je ostala dosledna da se ne čuje u javnosti - nije dala nijednu izjavu.

Sudbina “Titanika”

- Knjigu je naslovio “Smrt je neproverena glasina”, a to sve više postaje i naš život - rekao je Bećković. - “Bože, Emire, može li kod tebe išta bez politike?”, pitala ga je majka, a u toj politici najbitnija je neodoljiva lirika kojom je opevao rodni grad i njegove ulice čiju dužinu zna po broju svojih stopa. Otac je jednom budio majku da joj saopšti najnoviju vest da je Naser od Rusa prešao Amerikancima, drugi put u oskudici rešio je da se seti Patrisa Lumumbe i njegove sirotinje, da bi se na kraju sve završilo pitanjem dokle će Jeljcin da rastura jednu veliku svetsku silu i ima li taj čovek ikakvog karaktera.

Mnoga lica ove povesti pitaju: “Gde sam ja u toj priči?” To se pita i sam autor. I ne samo to. U njegovom slučaju, to ima jedno skriveno značenje koje je jedini smisao i života i knjige. Ma koliko pričao svoj jedini život, on u toj priči i jeste i nije. Tu je, ali je i još negde. To negde je umetnost, koja je dala viši smisao njegovom životu, a u nju je kročio još kad je kao dečak napravio maketu “Titanika” koji će na kraju postati metafora za sudbinu naše zemlje. I ne samo to - zaključio je Bećković.

Najlepši biser
- OD šest i po miliona knjiga, koje su “Novosti” štampale, i 4,7 miliona prodatih, “Smrt je neprovjerena glasina” predstavlja jedan od najlepših bisera - istakao je Vukotić. - Zahvaljujući lažnoj skromnosti autora i mojoj retkoj popustljivosti, ova knjiga se reklamira kao autobiografija Kusturice. Ona to najvećim delom i jeste. Ali to je i - autobiografija, ili biografija svih nas. Ona je freska nemanjićevskog sjaja, na koju su utisnute decenije naših najvećih uzleta i najvećih padova, vrhovi i ponori. Kusturica piše o sebi, ali plete i klupko. Mi u tom predivu vidimo ono što se lepo prepoznaje i što se zove globus, svaka naša sporedna stanica života. Svaki salon naše prestonice uspeha, svaka muzejska soba našeg polomljenog oružja, svaka naša izrešetana zastava pobede