Trg bez podzemnih voda

U IŠČEKIVANJU konkursa za idejno rešenje rekonstrukcije Narodnog muzeja u Beogradu, ovih dana čuju se različita mišljenja stručnjaka o tome da li za proširenje treba iskoristiti prostor ispod Trga Republike. Po mišljenju nekih od njih, buduće gradilište mogle bi da ugroze podzemne vode. No, arhitekt Branislav Jovin, rukovodilac projekta Urbanističkog zavoda „Metro Beograd“ (od 1973. do 1982. i od 1997. do 2000) tvrdi da nema razloga za bojazan.

Naime, kad je pre četiri decenije rađen projekt za metro urađena je i temeljna geološka analiza Trga Republike.

- To nisu podzemne, već, pre bi se reklo, površinske vode - kaže Jovin. - Geološkom analizom utvrđeno je da se na dubini od pet metara nalazi sloj gline. Poznato je da je glina vodonepropustiva. Površinske vode, koje su bile tu vekovima, prodirale su do nje i tu se zadržavale ili slivale levo i desno kao sa grebena.

Tih godina geološki je istražen deo metro-trase koji ide od Trga Nikole Pašića do Kalemegdana. Napravljene su 24 bušotine, od kojih je osam duboko više od 70 metara.

- Išli smo do te dubine zato što su to kote reke Save. Na taj način smo bili sigurni da li postoje i odakle potiču podzemne vode. Tek posle toga je urađen projekt. Zato sam siguran da neće biti tehničkih problema i nikakvih iznenađenja ako se uđe u proširenje Muzeja ispod Trga Republike.

Jovin, po čijem je projektu 1987. rekonstruisana Knez Mihailova ulica, kaže da je tačno da su pumpe u podrumu „Ruskog cara“ i da su upravo zbog toga imali pripremljene priključke za kanalizaciju na dubini od pet metara.

- Nismo naišli ni na kakvu podzemnu vodu. U tom delu grada nema više ni površinskih voda. Prihvaćene su u kišnu kanalizaciju. Opasnosti nema, a i ako se slučajno pojave, to se lako rešava. Danas se gradi i na dnu reke.

Proširenje Muzeja ispod Trga Republike je, smatra Jovin, najracionalnije rešenje - ne samo u građevinskom smislu, nego i zbog otkupa građevinskog zemljišta. To je javni prostor, pa ne bi bilo imovinskih problema. Građevinska linija poklapa se sa regulacionom, tako da ne bi postojao problem otkupa zemljišta.

- U okviru projekta „Metro Beograd“, 1978. projektovao sam stanicu Trg Republike. Tada je prvi put nagovešteno da se prva dva podzemna nivoa u severnom delu iskopa koriste za proširenje Narodnog muzeja. Metro stanica je projektovana 15 metara duboko, u najnižem delu bili bi peroni, a prvi i drugi bi se koristili kao javna površina, za garaže i javne sadržaje. Pošto je Trg Republike neposredno ispred objekata kulture, po tim projektima, predviđeno je proširenje muzeja za stalne izložbe i eventualno prostor za depoe. Muzej bi u tom slučaju dobio još 3.200 kvadrata.

Jovin predlaže da se paralelno sa rekonstrukcijom Narodnog muzeja izgrade javni sadržaji ispod Trga Republike, kao i da se uredi pešački trg po postojećem projektu.

- Kada se već ulazi ispod zemlje, mogla bi da se napravi betonska kaseta za metro, kao što je urađeno ispod stanice Prokop, a da se na gornjim slojevima izgrade ne samo prostor za muzej, već i parking i drugi javni sadržaji. Izgradnja je realna, vrednost građevinskih radova je manja od jedne petnaestine vrednosti mosta na Adi, a obavljala bi se u okviru uređenja pešačke zone u Knez Mihailovoj ulici.