Dobar vetar, mladi pisci

 Osnovan pre deceniju i po, Fond „Borislav Pekić“, namenjen mladim piscima i delima u nastajanju, u potpunosti je ostvario smisao i svrhu. Nagrade ove Fondacije, jedinstvene kod nas, dobilo je do sada 30 autora (svake godine po dvoje), od kojih su mnogi izrasli u prozaiste prvoga reda, a njihovi nagrađeni rukopisi pobrali mnogobrojna priznanja i naklonost čitalaca. Podsećajući da su osnivači Fonda Kredibel banka, UKS, srpski PEN centar, piščeva supruga Ljiljana Pekić, koja je takođe među osnivačima, u razgovoru za „Novosti“ kaže:
- To je jedina nagrada za književne projekte u nastajanju čiji su autori mlađi od 40 godina. Na konkurs obično stiže oko 30 radova, sinopsisa, uz biografiju. Sve priloge čitaju svi članovi žirija a odluke se uvek donose jednoglasno. Najviše je romana, ali ima i drama i studija. Tako je Jasmina Lukić dobila nagradu za rukopis studije o „Zlatnom runu“.
Prve dve godine, članovi žirija Fonda, napravili su pravi izbor nagrađujući Vladislava Bajca i Svetislava Basaru, a zatim Dragana Velikića i Gorana Petrovića. Sva četvorica su danas u vrhu srpske proze. Tada malo poznati Bajac priznanje je dobio za sinopsis romana „Crna kutija“.
- Bila je to za mene velika čast, jer sam nagradu dobio iz ruku izuzetno kompetentnih članova žirija i zajedno s Basarom - rekao nam je Bajac. - To je veliki podsticaj za svakog pisca, dragoceno poverenje koje mu se ukazuje. Uz „Mešu“ ovo je, možda, i jedina nagrada koja je održala visok nivo.
Velikiću je stipendija pripala za roman „Severni zid“, koji je zatim imao dva izdanja i preveden na mađarski, nemački i francuski jezik. Istovremeno, tada potpuno nepoznat pisac iz Kraljeva, Goran Petrović, priznanje je dobio za roman „Opsada crkve Svetog spasa“. Ova knjiga, ovenčana i nagradom „Meša Selimović“ i Račanskom poveljom, doživela je do sada 15 izdanja, prevedena je na ruski i francuski, a uskoro će se pojaviti i na španskom i grčkom.
- To je prva nagrada koju sam dobio i mnogo je doprinela da dovršim roman - kaže nam Petrović.
Ljubica Arsić je 1998. započela roman o Lazi Lazareviću „Ikona“, čiji je sinopsis žiri Fonda nagradio. „Ikona“ je dobila visoke ocene kritičara, priznanje „Isidorinim stopama“ i bila među književnim hitovima.
- Za mlade pisce nagrada iz Fonda „Borislav Pekić“ je izuzetno vredna već zbog činjenice da nosi ime tako velikog pisca. Ona pomaže ne samo da se jedno delo okonča, već može da utiče na formiranje samog pisca, da ukaže da je na dobrom putu - ističe Ljubica Arsić.
Da ovo priznanje može da bude prelomno u karijeri pisca slaže se i Đorđe Pisarev, kome je priznanje pripalo 2002. za sinopsis romana „Pod senkom zmaja“. Sa njim je iste godine nagradu dobio Igor Marojević za roman „Žega“, za koji je kasnije dobio priznanje „Stevan Pešić“, a ovih dana pojaviće se u novom izdanju. Ističući da je veliki poklonik Pekićevog opusa, Marojević kaže da je veoma značajno što su nagradu dobijali pisci koji su pisali u duhu ovog vremena.
I sledeća godina pokazala se berićetnom kada su stipendije otišle u ruke Zorana Ćirića i Lasla Blaškovića. Prvom za „nacrt“ romana „Hobo“, ovenčanom Ninovom nagradom, koji je imao tri izdanja, a drugom za „Madonin nakit“, koji je nedavno uvršten među deset najboljih srpskih romana od pada Berlinskog zida i naći će se u reprezentativnoj ediciji „Sto slovenskih romana“.
- Stipendiju sam dobio za roman koji sam već bio priveo kraju, ali mi je veoma draga zbog imena Borislava Pekića. Nikada neću zaboraviti sjajnu atmosferu na dodeli, u Ateljeu 212 posle predstave Pekićeve „Korespondencije“. Aplauz koji sam dobio za neobičnu, nekonvencionalnu besedu još mi zvoni u ušima - rekao nam je Ćirić.
U svetu ovakvih stipendija ima mnogo i njihov novčani deo je znatan, tako da se od njih može živeti nekoliko meseci i na miru završiti knjiga, kaže Blašković. Kod nas to nije slučaj, ali bez obzira na to, ovo priznanje ima veliku težinu, jer nosi ime klasika i veliki je podsticaj i počast mladim autorima.
Novi konkurs Fonda „Borislav Pekić“ je upravo zatvoren. Žiri (Ljiljana Pekić, Predrag Palavestra, Mileta Prodanović, Vladislava Gordić-Petković i Gojko Božović) će još jednom darivati dva mlada autora, a njihova imena biće objavljena 2. juna, na dan smrti Borislava Pekića, iz čije zaostavštine, o kojoj se tako priželjno stara njegova životna saputnica, neprestano izlaze novi naslovi. Do sada je objavljeno 12 takvih knjiga, a u pripremi je Pekićev zamašni dnevnik od čak 3.000 stranica. I ta reka ne presušuje nikako, kaže Ljiljana Pekić.


ANALI I BLOG
- FOND je od 2004. počeo da objavljuje „Anale Borislava Pekića“, svake godine po jedan - kaže Ljiljana Pekić. - U svakom se nalazi po jedan odlomak ili drama ili neobjavljena Pekićeva priča, kao i kritike novoštampanih Pekićevih knjiga i kraće studije o njegovom stvaralaštvu. Pre dve godine počeo je sa radom blog Borislava Pekića (http://borislavpekic.blogspot.com), koji je imao ogroman broj posetilaca, više od 50.000. Dobijan veliki broj komentara sa raznih strana sveta, što prevazilazi sva moja očekivanja.