Sentimentalno putovanje

VLADIMIR Milošević je u 23. godini već poznat kao pobednik uglednih pijanističkih takmičenja i osvajač važnih koncertnih scena i kod kuće i u svetu. Poslednja velika pobeda i glavna nagrada na ”Premio končerti in vila” u Vićenci donela mu je seriju evropskih koncerata, resital u Karnegi holu i dvogodišnje ”staranje” menaxerske agencije ”Domeniko Nordio” iz Milana. Ličnu potvrdu su mu pružile i nagrade publike, nagrada grada Vićence, kao i nagrada kritike koje su krunisane pobedničkim koncertom. Svirao je Drugi Šopenov koncert.
- Sa svojim budućim menaxerom Domenikom Nordijem sam se nakratko sreo na takmičenju ali, pravi susret na kome ćemo se dogovoriti o prvim planovima, tek treba da se dogodi. On je poznat i angažovan violinista koji sam često nastupa u Karnegi holu - kaže Vladimir. - Teško mi je da hvalim sam sebe ali, evo, sada će neko brinuti o tome. Lepo bi bilo da se saradnja ne okonča po isteku dve godine, a pre svega se nadam susretu sa mnogim vrsnim muzičarima u kamernim ansamblima.
Već je druga godina kako se usavršava u Imolu na Akademiji ”Inkontri kol maestro” kod profesora Valentinija i Bermana, a za to vreme je završio i specijalističke kurseve kod Mišela Dalbertoa, Arija Vardija i Nauma Štarkmana.
- Ovu školu sam izabrao jer se uvek pojavljuje na visokim mestima na svetskim takmičenjima. Bilo je i dobrih kurseva ali, nestalo je novca u međuvremenu. Imolo je malo mesto, i svi mi stanujemo u drugim gradovima, tako da kolege viđam jedino na akademiji i na takmičenjima. Vremena za druženje nema i mada raspoloženje jeste prijateljsko, jasno se oseća atmosfera jake konkurencije. Italijanski temperament i pejzaž mi prijaju. Ali, i njih je obuzeo taj novi duh - kola i moda, pa to više i nije najsrećniji izbor muzičke sredine, kako je nekad bilo.
Međutim, u Beograd i dalje često dolazi, češće nego što bi inače.
- Istina je da u Italiji dobar deo vremena provodim tražeći gde ću da vežbam. Klavir nemam niti mogu da ga iznajmim. Tamo nastoje da mi izađu u susret. A pomoć naših ljudi, u čijoj bi materijalnoj moći ležalo rešenje ovakvog problema, niti sam očekivao niti tražio - poučen dosadašnjem iskustvom. Ovde ni Vlada ne ulaže u takve stvari, jer se, izgleda, ne pretpostavlja da isto kao i bilo koji sportista, i ja u svetu branim boje svoje zemlje - kaže mladi pijanista.
Pomalo stidljivo priznaje da mu je lični ideal Marta Argerič - svakako, kao muzičar ali, još više kao ličnost. Uostalom, karakter prosijava iz muzike. Nekoliko puta su se sreli - na ”Šopenovom konkursu” u Poljskoj, u Italiji, a upamtili smo kako je poetični slučaj udesio na prošlogodišnjem Bemusu da Vladimir svoj koncert održi baš između dva koncerta ove već polumitske pijanistkinje. I ne samo to. U poslednji čas, na šta oni koji je poznaju izvesno računaju, ispalo je da će oboje svirati isti, Ravelov koncert za klavir.
- Verujem da bi se neki i povukli ali, ja sam bio oduševljen. Sećam se kako me je Rabinovič-Barakovski prepoznao i rekao: ”Marta, evo ga ovaj što ti pravi konkurenciju”.