Prestonica se širi ka svojim obalama

Treba biti posebna štetočina, pa Beograd dovesti na rub egzistencije i urušiti komunalni sistem tako što su javna preduzeća poslovala sa gubitkom. Zato je naš prvi zadatak bio finansijski oporavak grada, koji smo sproveli u skladu sa politikom fiskalne stabilizacije javnih finansija predsednika Aleksandra Vučića. Opravak Beograda važan je za Srbiju jer naš grad čini 40 odsto nacionalnog bruto domaćeg proizvoda zemlje.

PLANOVI
Naša vizija je bila da se Beograd konačno spusti na svoje dve reke, na skoro 200 kilometara zaboravljenih obala. Očistili smo preko stotinu hektara savskog priobalja od šina, napuštenih vagona, nehigijenskih zgrada bez kanalizacije i vode. Danas se tu gradi najveći evropski projekat "Beograd na vodi", koji ne čine samo velelepne zgrade već i uređena obala, nove ulice i parkovi i javni prostori poput Savskog trga, čija je rekonstrukcija upravo počela. Skoro svi naši veliki projekti su na rekama - od Makiškog polja, Bloka 18, preko "Beka", Marine Dorćol do Ade Huje. Tako je promenjen pravac u kome se razvija grad, jer se on ne širi više ka periferiji, već ka svojim obalama.

Naša vizija, ali i obaveza, bila je da se grad konačno uredi. Zato smo rekonstruisali više od 500 fasada, uradili preko 28.000 kvadrata pešačkih zona, preko 20 kilometara biciklističkih staza, Trg republike i Slaviju, Kosančićev, Oblićev venac, Skadarliju i centar Zemuna, a radićemo i Gardoš, kao i plato oko Hrama Svetog Save.

CILjEVI
Želeli smo da Beograd postane grad kranova. Danas je na svakom koraku neki kran od preko 200 koliko ih ima na više od 2.500 gradilišta. Srbija je, na primeru Beograda, 2014. godine bila rangirana na 189. poziciji u svetu po brzini dobijanja građevinskih dozvola, dok ćemo u 2020. godini biti na 9. poziciji na čitavoj planeti.

Danas u našem gradu radi preko 770.000 ljudi, nezaposlenost je smanjena sa 24 odsto, koliko je iznosila 2013. godine, na manje od devet odsto. U aprilu ove godine prosečna plata u Beogradu iznosila je 575 evra, a do kraja ove godine biće preko 600 evra nasuprot 465 evra koliko je iznosila 2013. godine.

Naša politika je da se Beograd ravnomerno razvija, da nema podele na centar i prigradske opštine, da nikada više nemamo građane drugog ili trećeg reda, kao što je to doskoro bilo. Poslednjih šest godina uloženo je četiri puta više novca u infrastrukturu prigradskih opština nego što je to bio slučaj u periodu od 2008. do 2013. godine. Naš cilj je da izgradimo kanalizaciju na teritoriji čitavog grada i za to nam je potrebno oko milijardu evra, koje ćemo tražiti iz nacionalnog investicionog plana.

Beograd će u narednim godinama dobiti i metro, čija izgradnja počinje od kraja sledeće godine.

Naš cilj je da Beograd postane vodeći centar kreativne industrije i startap projekata u ovom delu Evrope. Imamo Naučno-tehnološki park Beograd i nekoliko privatnih habova, ali očekujemo da počne izgradnja industrijsko-tehnološkog parka u Borči, gde će raditi oko 10.000 mladih i stručnih ljudi. Uskoro ćemo preuzeti Staru šećeranu gde ćemo u rekonstruisanim zgradama imati prostore za umetnost, zabavu, ali i za kreativnu industriju i startap projekte. Zajedno sa Vladom krećemo u izgradnju stanova za mlade bračne parove, a "Huavej", naš partner, u projektu "Pametan grad" imaće svoj centar za Evropu upravo u Beogradu.

ZAJEDNIŠTVO
Predan i odgovoran rad, sinergija na svim nivoima, podrška Vlade Republike Srbije su nas doveli do zavidnih rezultata. Beogradu je odato priznanje za ekonomsku stabilnost, a to se odrazilo na veliko interesovanje investitora da ulažu u Beograd i utrkivanje finansijskih institucija da finansiraju razvojne projekte.

Imamo podršku građana koji žele da se Beograd razvija i zato, posebno predsednik Vučić i ja, doživljavamo histeričnu mržnju lažne elite, neradnika i onih koji su izgubili privilegije promenama koje su se dogodile u Srbiji i Beogradu. Njihove frustracije će biti svakog dana veće, jer svaka nova građevina, svaki trg, bulevar, fasada ili pešačka zona merilo su njihove nesposobnosti.