Zoran Velimanović: Između nade i beznađa

JEDINO mi je važno da se bavim umetnošću, jer je moj život samo tako pravi. Ostalo mi je nebitno. Novac mi je potreban, koliko da preživim. Materijalni svet, uostalom, čini samo jedan odsto onoga što nas okružuje i treba tragati za svim ostalim sadržajima. Tačnije, treba ih pustiti da izađu iz nas - kaže, za "Novosti", beogradski umetnik Zoran Velimanović.

Tokom više od četvrt veka, Velimanović je podjednako bio posvećen skulpturi, objektima i slikarstvu, a izbor iz njegovih dela biće predstavljen na retrospektivnoj izložbi "Slike nade i beznađa", koja će biti otvorena u četvrtak, u 19 časova, u "Kući legata".

Rođen 1964, Velimanović se posle prve izložbe u beogradskom "Astakos studiju", likovnim radovima predstavio i u Italiji, Švajcarskoj, Francuskoj, Španiji, Mađarskoj, Nemačkoj, Portugaliji... a dela mu se nalaze u privatnim i javnim kolekcijama u zemlji i svetu.

Na nesvakidašnji razvojni put stvaraoca koji se samostalno usavršavao, a čiji je rad prepoznat kao osoben u evropskim likovnim krugovima, ukazuje likovni kritičar Maja Živanović, tvrdeći da su njegove slike i skulpture materijalizovane misli, bilo da su u pitanju intimistički formati, čudovišno velike kompozicije ili objekti organskog porekla.

- Delo "Slika nade i beznađa", iz prošle godine, po kojoj je ova izložba i dobila ime, u prvom planu ima figure koje pate, vezane za stub, koji predstavlja i specifično raspeće - piše Živanovićeva. - One su pod maskama i sa metalnim aplikacijama na glavi, egzekutor je gusan. Osu slike čini izdužena riblja kost, a centralni lik pokušava nogama da se odupre tami koja ga okružuje. Iznad cele grupacije je samo jedan roze balon, na cvetnom nebu, sa pčelom kao simbolom nade, koji celoj neoapokaliptičnoj slici, opozitino mračnoj, daju novi smisao znamenjima bezbrižnosti.

Prema njenim rečima autor naglavačke uranja i u bol i u radost, koji predstavljaju za njega univerzalnu vrednost.

PROČITAJTE JOŠ - Šestorica u potrazi za fantastikom (FOTO)

- Svakodnevno slikam, i ono što radim odražava kakav mi je život bio toga dana - objašnjava Velimanović za "Novosti". - Ako mi je Danas teško, to će se videti u temama, atmosferi radova... Sutradan već mogu da budem radostan i veseo, pa će onda i to postojati na slikama. Posao mi je da svaki taj dan zabeležim, tako da su moji radovi odraz života običnog čoveka, sa svim njegovim menama. Zbog toga su i bliski publici, jer je na slikama zapisano sve ono što se dešava svakom od nas.

POSVEĆEN FANTASTICI

UMETNIK pripada maloj grupi stvaralaca koji menjaju svoj izraz ali ne i manir, jer je kontinuirano posvećen fantastici sa delikatnim osećajem za detalj, beleži Maja Živanović, koja je Velimirovića svrstala u grupu "Fantastičnih šest". Njegova dela su se tako, u seriji izložbi sa istim imenom, našla među radovima Tucovića, Đurovića, Dunjića, Tonšića i Aparina.

ZACRTAN PUT

ODAVNO sam shvatio da mi ne možemo mnogo da biramo i počeo da sledim nešto što je već zacrtano. Ako mi to nešto nametne da odem u Francusku, ići ću tamo; kada je trebalo da se vratim u Beograd, ostao sam ovde - kaže umetnik, koji je poslednjih 25 godina radio i živeo u Parizu, Nici i Diseldorfu, a trenutno stvara u Srbiji.