Spas od gužvi brži javni gradski prevoz

PROMENA načina prevoza je najefikasnije rešenje za smanjenje gužvi na ulicama, jer je u Beogradu prosečna popunjenost automobila 1,3 putnika! Ovo tvrde stručnjaci sa Katedre za regulisanje saobraćaja Saobraćajnog fakulteta u Beogradu.

Ističu da bi ubrzanje javnog prevoza i kompletiranje ulične mreže, odnosno realizacija infrastrukturnih projekata zarad rešavanje uskih grla, doprineli smanjenju zagušenja u gradu. Treća stavka koja bi smanjila zagušenja je upravljanje saobraćajem na raskrsnicama i koridorima u realnom vremenu, na osnovu aktuelnih podataka o broju vozila.

PROČITAJTE JOŠ: Kolovoz uži, parking veći

Profesor Katedre za regulisanje saobraćaja Nikola Čelar i njegovi saradnici Stamenka Stanković i Jelena Kajalić navode da na kolapse u prestonici utiče povećanje broja stanovnika i stepena motorizacije. Prema podacima iz 2017, u Beogradu je registrovano 550.000 automobila.

- Postojeći kapacitet mreže ne može da zadovolji trenutne saobraćajne zahteve, pa su zagušenja nužna - objašnjavaju za "Novosti" stručnjaci sa Saobraćajnog fakulteta. - Ključ rešenja je da kapacitet ulične mreže bude veći od broja putovanja koje sugrađani žele da ostvare u nekom periodu. A to se može uraditi povećanjem kapaciteta mreže ili smanjenjem transportnih zahteva.

To bi značilo da Grad mora da realizuje infrastrukturne projekte kompletiranja saobraćajne mreže poput Obilaznice oko Beograda, spoljne i unutrašnje magistralne tangente, proširenja pojedinih bulevara. Kapacitet mreže može da se poveća, kako pojašnjava prof. dr Čelar, i kroz proces upravljanja saobraćajem. Procena je da, kada bi se sve raskrsnice opremile savremenim tehnologijama, odnosno detektorima, kapacitet pojednih delova mreže povećao bi se i do 20 odsto.

Prof. dr Nikola Čelar

- Zato je važnije uticati na transportne zahteve putnika. Cilj sistema nije da spreči nekoga da se kreće, ide na posao ili rekreaciju, već da se zahtevi za prevoz pomere vremenski, prostorno ili da se promeni vid prevoza. Vremensko pomeranje znači da se ja neću dogovoriti da se nađem sa prijateljem na kafi u 17.00, kada je gužva, već ću sastanak pomeriti za dva sata kasnije - priča prof. dr Čelar.

Prostorno pomeranje podrazumeva promenu uobičajene rute putovanja. Ako neko ima informaciju da je neka saobraćajnica zagušena, ići će alternativnim pravcem. Da bi ubedili putnike da koriste javni prevoz, potrebno je da vreme putovanja bude kraće nego automobilom.

- To se postiže tako što se autobusima i tramvajima daje poseban tretman. Naravno, bitni su pouzdanost reda vožnje i komfor putnika u prevozu, odnosno da vozila budu nova, klimatizovana i da putnici u njima ne moraju da stoje na jednoj nozi. Prvi korak za ubrzanje vozila javnog prevoza je uvođenje žutih traka, drugi davanje prioriteta ovim vozilima na semaforizovanim raskrsnicama. Treći je poseban režim saobraćaja za vozila javnog prevoza, odnosno mogućnost da skrenu u neku ulicu u koju drugi vozači ne mogu, ili da se jednosmernim ulicama kreću u oba smera, naravno posebnim trakama - pojašnjavaju sagovornici "Novosti".

Beogradu je potrebna ozbiljna strategija upravljanja saobraćajem, osmišljena na osnovu istraživanja.

BESKORISNA ŽUTA TRAKA U VOJISLAVA ILIĆA

- UVOĐENjE žutih traka zavisi od broja saobraćajnih traka, broja putnika u autobusima, frekvencije vozila javnog prevoza i broja linija koje tuda prolaze. Suština je u pronalaženju pravog balansa između individualnog i javnog gradskog prevoza. Nema razloga da uvodite žutu traku tamo gde prolaze dva autobusa na sat sa malim brojem putnika, kada bi se tuda više ljudi prevezlo automobilima. A opet, uvođenjem žute trake i bržim kretanjem autobusa, putnike možemo da privučemo da koriste javni prevoz. Bitna je i kontrola korišćenja žutih traka. Beskorisna je žuta traka u Vojislava Ilića kada služi kao parking - navodi Stamenka Stanković.

PROČITAJTE JOŠ: Grade pet vrtića u Novom Beogradu

POSKUPLjENjE PARKIRANjA

- Postoje i one krajnje nepopularne mere poput par-nepar, ili naplate ulaska putničkim automobilima u centralnu zonu, kao što su uveli London, Singapur i Stokholm. Ali onda je veoma bitno da sugrađani imaju alternativne veze, odnosno mogućnost da stignu s jednog na drugi kraj grada automobilom bez prolaska kroz centar, dobru mrežu linija javnog prevoza u centru i javne garaže na obodu centralne zone. Tu je i tarifna politika parkiranja, odnosno podizanje cene sata, kako bi se destimulisao dolazak sugrađana u centar automobilom - objašnjavaju stručnjaci Saobraćajnog fakulteta.