OPASNI MATERIJAL I DALJE U ZIDOVIMA: Teško do spiska azbestnih zgrada

PROTERIVANjE azbesta iz zgrada u Beogradu u kojima je prilikom gradnje korišćen ovaj materijal biće, po svemu sudeći, težak posao. Jer, kao ni u drugim gradovima Srbije, ni u Beogradu ne postoji nikakva, čak ni štura baza ovakvih objekata. Jedino "Vodovod" ima podatke o azbestnim cevima.

Privredna komora Srbije i Agencija za zaštitu životne sredine nedavno su pokrenule inicijativu da se iz građevina protera azbest, ali kako bi se to dogodilo, neophodno je da se izradi spisak objekata u kojima ga ima. Međutim, osim periodičnih slučajeva, koji alarmiraju javnost, kao kada je pre desetak godina čitav otkriven kompleks zgrada sa azbestom na Belim vodama, u prestonici ne postoji evidencija. Poznato je da je azbest korišćen pri izlivanju ploča u Novom Beogradu, ima ga u ponegde u pregradnim zidovima, vrtićima, školama, cevima.

PROČITAJTE JOŠ: I MUSTAFA MORA NA TENDER: Uloga tranzicije u čišćenju cipela

- U gradu su azbestne cevi zastupljene u dužini od 403 kilometra, odnosno 10 odsto distributivne mreže - kažu u JKP "Vodovod i kanalizacija". - Azbestnih cevi najviše ima na Čukarici (115 km), Surčinu (107 km), Zemunu (79 km) i Paliluli (53 km). Od 2014. do danas zamenjeno je 20 kilometara. U toku je zamena 3.950 metara azbestno-cementnih cevovoda u Zemunu, Voždovcu i Paliluli u okviru rekonstrukcija ulične vodovodne mreže.

U Sekretarijatu za zaštitu životne sredine ne raspolažu podacima u kojim delovima grada i u kojim objektima ima azbesta. "Gradsko stambeno preduzeće", koje održava najveći broj zgrada u prestonici, takođe nam nije dostavilo podatke o tome kakva je situacija u višespratnicama za koje su oni nadležni. Stambena zadruga "Beograd" takođe nije odgovarajuća adresa za ovaj problem. Ostaje da se vidi na koji način će se dobiti podaci i napraviti registar. Stručnjaci kažu da bi do informacija moglo da se dođe iz projekata, ali da problem predstavljaju privatne građevine, od kojih mnoge nisu uknjižene.

SVETSKA ZDRAVSTVENA ORGANIZACIJA

U JKP "Vodovod i kanalizacija" navode da su pre više desetina godina koristili azbestno-cementne cevi za distributivne cevovode:

- To znači da imaju unutrašnju košuljicu od cementa i da voda nije u dodiru sa azbestom. U svakom slučaju, stav Svetske zdravstvene organizacije je da azbestna vlakna u vodi za piće nisu štetna po zdravlje. Opasan je azbestni prah, koji se unosi u organizam preko respiratornog trakta.