Beogradske priče: Baba Cvetin Uskrs

MEĐURATNA štampa veoma setno pisala je o običajima koji su postojali u nekadašnjem, starom Beogradu. Upravo stoga, želeći da dodirnemo sentiment naših predaka, koji su se sećali onih koji su u prestonici živeli pre njih, odlučili smo da prenesemo deo teksta objavljenog 1939. godine, u kojem novinar-hroničar potpisan kao M. Đ. Nedić piše o tome kako je nekad obeležavan ovaj veliki praznik...

PRIPREME

Nekada se kod nas baš Uskrs kao praznik očekivao i pripremao sa radošću, i po čitave nedelje unapred. Postilo se obziljno i pobožno i osećao se neki svečani mir... Ide Uskrs!

Cele Cvetne nedelje čisti se i sprema po kućama. Ribaju se tepsije, kalaišu bakrači i tendžere...

A ako je Uskrs krajem aprila, onda se kreče kuće, popravljaju ograde, plevi bašta i čupa trava iz kaldrme po avliji i na ulici ispred kuće. Na Uskrs je sve svetlo i umiveno a na svim licima se čita radost i neki tihi mir... A bivalo je i drugačije.

Tamo u Paliluli, u Ratarskoj ulici, preko puta ćir Janaćkove kafane "Kod dva tigra" bilo je imanje Riste kaldrmdžije. S lica je bila niska jednospratna kuća u kojoj je stanovao neki državni činovnik, u avliji su s leve strane bili "kvartiri", a po dnu avlije plot iza koga je bila "Pešadinska kasarna". Pored kuće s lica bila je i jedna šupa za drva.

U toj šupi je stanovala baba Cveta, siromašna i samohrana udovica. Prala je i radila po tuđim kućama, koliko da se prehrani. Nedeljom bi očistila šupu i uredila, sela na tronožac ispred vrata i nešto krpila ili plela. Žene iz avlije su joj zamerale što radi nedeljom. Cveta se pravdala da drugih dana radi tuđe, pa valjda mora i sebi nešto da privredi!

Išlo to tako do Uskrsa. Na Veliki petak Cveta ne ode nigde na rad nego uredila svoju šupu i otišla kao i druge žene u crkvu. Kad se vratila, ona opet sela pred šupu i uzela neke krpe da iseče da od njih napravi "krparu" kad već nije imala ćilima. Žene skočiše na nju: "Crna Cveto, zar na Veliki petak?"

Ona se pokunji i uđe u šupu. Vidi se da je pogrešila, ali navika! Zapalila je kandilo i dugo metanisala pred ikonom.

PROČITAJTE JOŠ - Beogradske priče: Vozarev krst obojen u crveno
Na Uskrs i Cveta obojila nekoliko jaja i podelila komšijskoj deci, pa napravila uštipke i počela da ih prži. Već je napunila skoro punu tepsiju, kad zatutnja zemlja. Zemljotres poobara i po Cvetinoj šupi neke lonce i šerpe što su bili povešani, ali pade i ikona zajedno sa kandilom. Sirota baba Cveta zakuka i istrča u avliju. Tamo je bilo još puno sveta koji je pobegao iz svojih kvartira. Žene i ljudi su se osvrtali u strahu ne znajući na koju će stranu, samo je Cveta iz glasa kukala i zapevala. Ona je bila uverena da je to Bog kaznio što radi nedeljom i što je čak i na Veliki petak uzela rad u ruke.

GREH

Bio zemljotres pa i prošao! Svaki se vratio u svoj stan da na miru proslavi praznik. I Cveta ušla u svoju šupu i produžila da prži uštipke vajkajući se što s tako teško ogrešila. Ali ne lezi vraže: neki okačenjaci iz avlije, u društvu dvojice-trojice vojnika namisle da se još malo našale na babin račun.

Polako se primaknu do Cvetine šupe, pa sa sva četiri kraja zapnu i zatresu je što bolje mogu.

Ovoga puta je bilo gore neko kada je bio pravi zemljostres. Šupa samo što se nije preturila. Sirota baba Cveta izlete kao bez duše, pa pravo na ulicu. Nije ni videla one mangupe iza šupe. Ovi uđoše unutra i pokupiše babine uštipke.

Štete nije bilo, ali nije bilo ni uštipaka. Na novu babinu kuknjavu i zapevku, komšije ponovo potrčaše u avliju da vide kakvo je sad čudo snašlo babu.

- Kuku meni, zemlja se otvorila i pojela uštipke! - plakala je Cveta busajući se u prsa.

Ljudi nikako nisu mogli da shvate kako je to moglo da se desi, jer u šupi nije bilo nikakvog traga da se zemlja otvorila. Tek sutradan se objasnila ta čudna pojava i ljudi su se dugo smejali zemljotresu i babinim uštipcima.

Da li slučajno ili namerno, ali do skora je bio u toj istoj šupi, u ulici danas Kraljice Marije bife "Kod zemljotresa".

JAGNjETINA

AUTOR ove novinske pripovesti podseća na još neke običaje koji su važili u Beogradu s kraja 19. veka.

- Ako je Uskrs pre Đurđeva, domaćini se vajkaju što neće moći za praznik da ispeku jagnje, jer se jagnjetina nije jela ni u Beogradu pre Đurđevdana. Takav je bio običaj...

PROČITAJTE JOŠ - Beogradske priče: Sećanje na beogradske kalmike