Beogradske priče: Malarija harala i u 20. veku

Na samom početku leta 1939. godine beogradska štampa burno upozorava kako je malarija u Beogradu "uzela velikog maha". Ova bolest se pojavljivala po svim delovima grada, "u potpuno novim oblicima, vrlo različitim i vrlo opasnim".

Štampa 1. jula iste godine piše kako zbog naglog širenja malarije treba da se održi vanredna sednica Srpskog lekarskog društva. Tadašnju javnost zvanično je, putem štampe upozoravao i šef Prvog unutrašnjeg odeljenja Opšte državne bolnice dr Nikodije Blagojević. On je upozorio da se tokom 1939. godine malarija u gradu pojavila vrlo rano, još u martu mesecu, dok bi se uobičajeno pojavljivala tek u junu ili julu. Neobičnost vezana za tu godinu bila je što se bolest nije pojavila isključivo u priobalju beogradskih reka, već i svim delovima grada.

PROČITAJTE JOŠ: Beogradske priče: Muke nekadašnjih radio urednika

- Međutim, to nije najstrašnije - govorio je Blagojević.- Mnogo je teže što se ove godine malarija pojavljuje u raznim oblicima, tako da je teško bez pregleda krvi postaviti dijagnozu.

Doktor Blagojević slikovito objašnjava muke na kojima su se našli predratni lekari. Tako je izložio primer jedne pacijentkinje koja je u prestonicu stigla iz unutrašnjosti. Kako se tada govorilo, imala je jako krvoliptanje iz nosa, desni i drugih delova tela, pa je brzo gubila na težini. Iako je bilo važno da oboleli brzo dobije infuziju krvi, desilo se da to nije zaustavilo krvarenje, naprotiv, još ga je pojačalo. Tek je lek "afebrin" dao rezultate i krvoliptanje je zaustavljeno.

- Malarija se danas javlja i u drugim oblicima - objašnjavao je dr Blagojević.- Nije redak slučaj da se ova bolest pojavi sa svim simptomima zapaljenja bubrega, trbušnog tifusa, angine ili koje druge bolesti. Zbog toga lekari sada pristupaju svakoj bolesti sa pomišlju da je ona komplikacija malarije ili da je ona njena posledica. Naročito je značajno da je u Beogradu bilo nekoliko slučajeva tropske malarije koja je jako teška!

Štampa iz tog vremena temeljno analizira razloge zbog kojih se bolest tako burno rasplamsala. Jasno je bilo da su obilne kiše te godine stvarale brojne bare i barice, a to su bila potencijalna legla komaraca. Zato se apelovalo na stanovništvo da se brzo "uklone" sve bare kako bi na taj način uništili legla insekata koji su prenosili ovu tešku bolest.

- Danas je Beograd najmalaričniji grad u Evropi - zaključuju novinari.- Od sveukupne akcije svih nadležnih i svakog pojedinca zavisi da li će to i ostati.

Možda je današnjem čitaocu teško da zamisli kako bi izgledalo jedno užareno, vrelo beogradsko leto pre 80 godina, ali taj život nije bio nimalo jednostavan. Podsećamo da za borbu protiv insekata nije bilo hemijskih sredstava, a da je tadašnji Beograd bio okružen barama koje su bile pravo, nepodnošljivo leglo komaraca. Samo prostor današnjeg Novog Beograda bio je prepun bara obraslih trskom, a nije bilo mnogo drugačije ni na obalama Save i Dunava.

UPOZORENjE

U vreme kada nisu postojali savremeni insekticidi, borba protiv komaraca vodila se uglavnom "na mišiće". Stručnjaci su putem štampe upozoravali na opasnost od komaraca, ali nisu mogli da daju savet kako se odbraniti od ove pošasti.

PROČITAJTE JOŠ: Beogradske priče: Nemaš dozvolu - nemaš ni struju

- Važno je ubijati komarce na svakom mestu - pišu tadašnje novine.- Ne treba im dati da prenoće u sobi u kojoj neko spava, jer svaki ujed komarca može da donese jedno novo malarično oboljenje.