Beogradske priče: Legenda o Radio Milevi

SVAKOME sudbina za života podari neka vrata kroz koja može da kroči u istoriju. Neko tu priliku istoristi da postane velikan, umetnik, vojskovođa, a neko, opet, dobije neka mala vratanca...

PROČITAJTE JOŠ - Beogradske priče: Naš Hudini zadivio svet

Prolazeći kroz "svoju" kapiju jedna dama je postala sinonim za pričalicu, ali mnogi više ne pamte kako se to tačno desilo, ni ko je bio ovaj interesantni ženski lik.

PROČITAJTE JOŠ - Beogradske priče: Mesto gde "spava" gradska istorija

Anegdote i gradski tračevi uvek su bili obeležje Beograda, pa je tako jedna žena, (nazovimo je abronošom ili tračarom) u predratno vreme zaslužila mesto u varoškoj istoriji.

Bilo je to vreme tridesetih godina prošlog veka, kada su mediji bili oskudni, a pored novinskih redova svoje važno mesto počela je da zauzima jedna neobično važna sprava - radio aparat.

Privilegiju da imaju ovu dragocenu električnu mašinu iz koje je odjekivao program imale su samo dobrostojeće porodice.

Radio je bio privilegija bogatih.

Radio Beograd je počeo da emituje svoje emisije, slušanost je lagano rasla, a ozbiljan izbor muzičkih izvođača i biranih vesti i informativnih emisija polako je dizao ugled programu koji je predočavan slušaocima na ovaj način.

Jedna sugrađanka je u to vreme, s kraja dvadesetih i početka tridesetih godina prošlog veka postala glavni akter ove priče.

Međutim, džaba je ona sve to čula, kada ne bi mogla popodne, uz kafu, da sve to prepriča drugaricama. I da na taj način postane važna u njihovim očima zbog saznanja da eto, baš ona poseduje "magičnu kutiju", radio aparat putem kojeg je sve to saznala.

Nije teško pretpostaviti da se ova Beograđanka zvala Mileva, i da je do dana današnjeg "Radio Mileva" ostala sinonim za žene koje pošto-poto žele da rašire i raspričaju trač o kojem su ponešto saznale.

REKLAME

U BEOGRADSKOJ međuratnoj štampi jedan od najčešćih oglasa odnosio se na prodaju radio-aparata. Svi veliki svetski proizvođači tražili su svoje mesto na ovdašnjem tržištu, pa je posedovanje ove mašine bilo stvar prestiža. U ovom tekstu izdvajamo samo neke od takvih ilustrovanih reklama iz lista "Vreme" koji je nekad izlazio u glavnom gradu.

"RADIOMANIJACI"

EPITET "radiomanijaka" u ono vreme zasluživali su oni koji su stekli neku vrstu zavisnosti od slušanja radija. Nipošto nisu propuštali važne radio emisije, a novinari su im nadenuli ovakav epitet opisujući ih slično kao što mi danas gledamo na zavisnike od interneta.