Beogradske priče: Miloševa bez gužve

Ulicom kneza Miloša Beograđani mogu lako da prođu samo ako ih put nanese tamo negde pred svitanje. Valjda jedino tada nema gužve. Saobraćaj u ovoj gradskoj saobraćajnoj arteriji takav je da je u njoj uvek bezbroj automobila i autobusa koji baš ovuda moraju da prođu ukoliko putnik želi da stigne na odredište.

Nekada nije bilo tako, pa je ova šetnja kroz prošlost imala za cilj da nas vrati u doba kada je ova ulica bila isto tako široka i prostrana kao što je danas, ali nije bila krcata vozilima.

PROČITAJTE JOŠ: Beogradske priče: Stradanje zgrade pored Starog dvora

Ma kako to sada izgleda neobično, jedan deo ove ulice nekada je bio gradski korzo. Nigde nije bilo automobila koji bi mogli da poremete šetački mir, a varoške zaprege nisu bile velika smetnja. Mnoge od njih vodile su ka Košutnjaku, omiljenom gradskom izletištu, pa će među prvim gradskim tramvajskim linijama biti i ona koja i danas vodi na tu stranu, a tada je išla upravo Miloševom ulicom.

Uvod u današnje, urbano ludilo počeo je da nastupa tek 1903. godine kada je prvi automobil ušao u Beograd, a potom su usledili i njegovi sledbenici...

Stare razglednice su i danas valjan orijentir kroz to vreme, a neobično je važno što je na fotografijama uredno potpisano o kojem delu grada se radi. Ono što posmatraču lako privuče pažnju jesu i potpisi koji su uvek bili na francuskom jeziku. Ukoliko bi raglednica poštom bila poslata u inostranstvo, potpis bi lako objasnio o kojem delu grada se radi, a budući da je međuratna Jugoslavija bila u francuskoj interesnoj sferi, onda je bilo logično da na tom jeziku slika i bude potpisana.

Još je ideja kneza Miloša Obrenovića bila da širi grad van granica tadašnjeg Šanca, opkopa oko grada, a jedan od razloga zašto je osmislio izmeštanje državne administracije u ovaj deo bio je veoma logičan. Želeo je da izmesti bitna zdanja van dometa turskih topova koji su im pretili sa Beogradske tvrđave.

Potom su ponikla i današnja zdanja koja krase Miloševu i Nemanjinu ulicu, pa su bitne državne ustanove ostale da dominiraju ovim delom glavnog grada.

PROČITAJTE JOŠ: Beogradske priče: Mesto gde "spava" gradska istorija

FRANCUZI I POTPISI

Tridesetih godina u Beogradu bioskopske sale sve su češće, a francuski jezik uobičajen kada bi bili prevođeni nazivi filmova ili njihovih aktera. Tako je reklama za film "Svetlosti velegrada", izuzetno delo Čarli Čaplina bio reklamiran u tadašnjim novinama, ali je glumac predstavljen kao "Šarlo Šaplin", u skladu sa francuskim izgovorom imena glumca.