Goran Vesić: Šećerana će biti novi kulturni centar prestonice

VELIKI srpski pesnik Vasko Popa dobiće spomenik na Tašmajdanu, a zajednički će ga podići Grad Beograd i "Večernje novosti". O tome će biti doneta odluka već na prvoj sledećoj sednici Skupštine grada. Kako u razgovoru za naš list otkriva Goran Vesić, zamenik gradonačelnika, biće osnovan i odbor za postavljanje obeležja ovom majstoru stiha, na čijem čelu će biti književnik Milovan Vitezović.

- Popa je bio neobičan, drugačiji pesnik i ne bi priličilo da ima klasičan spomenik - kaže Vesić.

- Živeo je u Bulevaru, prekoputa Tašmajdana i provodio vreme u "Šansi", pa je naša ideja da ga spomenik predstavi za nekim stolom upravo u ovoj kultnoj kafani. Tu bi svako mogao da sedne i čita njegove pesme.

* Koliko je važno da se podižu spomenici ljudima poput Pope?

- Kultura sećanja je važna, a poslednjih pet godina uradili smo mnogo, ali ne dovoljno, na njenoj obnovi. Spomenike su dobili Milutin Milanković, Borislav Pekić, doneta je odluka i realizuju se spomenici Stefanu Nemanji i Zoranu Đinđiću. Nedavno smo pokrenuli inicijativu da Milan Mladenović dobije obeležje, koje neće biti posveta samo njemu, već i muzici koju je predstavljao. Spomenike ne bi trebalo da dobijaju samo državnici i vladari, generali, već svi koji su nešto dali za ovaj grad. Kada smo podigli spomenik caru Nikolaju, u javnosti se postavilo pitanje - zašto? Možda Nikolaj ne zaslužuje spomenik u Rusiji, ali ga u Srbiji zaslužuje. On je ušao u rat zbog Srbije, i izgubio i krunu i glavu kako bi spasao našu vojsku 1915. Kada ne bismo imali spomenik caru Nikolaju, mi ne bismo bili zahvalan narod.

* Beograd nema spomenik ni kralju Aleksandru Oslobodiocu?

- Nije imao ni ulicu, jer Bulevar nosi ime po Aleksandru Obrenoviću. Mi smo tek prošle godine dunavsku obalu nazvali Obalom kralja Aleksandra Karađorđevića. Imao je most, koji je srušen, a u međuvremenu je sagrađen drugi, nazvan je Brankov, i ljudi ga ne bi drugačije zvali i da ga sada preimenujemo.

* Spomenici Stefanu Nemanji i Đinđiću biće realizovani u potpuno različitim umetničkim poetikama. Kako ocenjujete to što su oba izazvala polemiku u javnosti?

- Naša želja je bila da Đinđić dobije moderan spomenik, jer to odražava ono što je on bio, Srbiju u promenama, koja ide prema Evropi. Njegov život je bio takav i, iskreno, kao neko ko je bio njegov saradnik, nisam mogao da zamislim da ima klasičnu bronzanu statuu. To, naprosto, ne bi bio Đinđić. Spomenik Stefanu Nemanji, kao vladaru iz ranog srednjeg veka, ne vidim da bi mogao da bude drugačiji sem klasičan. Za naše prilike biće monumentalan, sa figurom velikih dimenzija, koja stoji na razbijenom vizantijskom šlemu, ljudi će moći da uđu, da prate sve bitke koje je on vodio. Mi takav spomenik, onako kako ga je zamislio ruski vajar Aleksandar Rukavišnjikov - nemamo. Savski trg, sa tim spomenikom i Železničkom stanicom koja će postati muzej, postaće novi centar grada. Kad god se neki spomenik pravi, uvek imate ljude kojima se sviđa ili ne sviđa.

* Urbanističko rešenje Borisa Podreke na Studentskom trgu dočekale su kritike, pre svega, iz arheološke struke...

- Nema mnogo arheologije na Studentskom trgu, jer je taj deo bio van zidina. Drugo, sve što se bude našlo, biće sačuvano, a uključen je i Zavod za zaštitu spomenika. Kada bismo se tom logikom vodili, Rim ne bi imao nijednu podzemnu garažu. U svetu postoje vitrine u podzemnim garažama, u kojima je izloženo ono što je tu nađeno. Te kritike ne prihvatam, kao ni one na račun toga što pešačku zonu radimo 420 dana. Oni koji kritikuju, imali su priliku, a taj posao nisu uradili. Mi ćemo učiniti da to izgleda kao pravi glavni trg, sa ogromnim prostorom, bez žardinjera, popločan granitom... Verujem u to da grad treba da se razvija. Ipak, ono što je najvažnije jeste da Beograd ne postoji ako nema svoj duh. Kad kažem duh, mislim na našu kulturu i umetnost, na ono sve što baštinimo, ali i na naše kafane.

PROČITAJTE JOŠ - Vesić: Malo stepenište izgleda kao 1903. kad je izgrađeno

* Pravih kafana, ipak, sve je manje?

- Početkom 20. veka Beograd je na 50 stanovnika imao jednu kafanu, a 1927. - 667 kafana. Teško ih je bilo sačuvati jer grad mora da se razvija. Opstale su kafane u Skadarliji, koja je nastala kada su srušeni čuveni "Dardaneli", gde su se skupljali pisci, koji su pevali: "Kuku lele, srušiše nam Dardanele". Na tom mestu je prvo nastala zgrada "Uniona", a potom Narodni muzej. Stvari se menjaju, ali, ponavljam, najbitnije je da očuvamo duh.

* Beograd je jedna od retkih prestonica čiji gradski muzej nikada nije imao centralnu zgradu. Kada će je dobiti?

- Završavamo projekat rekonstrukcije zgrade na uglu Resavske i Nemanjine ulice, i mogli bismo tokom sledeće godine da započnemo gradnju. To zdanje bivše Vojne akademije, koje ima više od 10.000 kvadrata, zaista je predivno. Prvi put će Muzej grada Beograda dobiti svoju kuću, jer je vreme da sva beogradska istorija bude pod jednim krovom. To je naš najveći projekat kada je u pitanju kultura, koštaće između 15 i 20 miliona evra, mada ima i drugih važnih, kao što je obnova paviljona "Cvijeta Zuzorić", rekonstrukcija teatra "Bojan Stupica", Muzej Nikole Tesle.

PROČITAJTE JOŠ - Vesić: Beograd je počeo da ostvaruje svoje snove

* Mnoge kulturne institucije imaju problem jer je njihov prostor vraćen u restituciji. Hoće li se naći rešenje za "Grafički kolektiv"?

- Oni nisu bili dovoljno aktivni, čekali su, nisu ulagali prigovore na vreme. Ne ulazim u to da li su znali ili ne, ali su morali više da se bore. Mi smo zajedno sa ministrom Vukosavljevićem uložili napor da im se nađe prostor i još ga tražimo. Kao Grad Beograd nećemo dopustiti da galerija "Progresa" postane išta drugo nego umetnički prostor, za šta imamo razumevanje premijerke. Kada je građena zgrada "Progresa", na tom mestu je bila čuvena galerija "Sebastijan", pa je uslov bio da se napravi galerija. Ta zgrada je sada u stečaju i nećemo dopustiti da se proda i galerija. Tu može da se nađe prostor i za "Grafički kolektiv".

* Pod okrilje grada doći će i KPGT?

- Kulturne institucije bi trebalo da budu nezavisne i da se finansiraju po projektima. Nije ni bila ideja da KPGT bude pod okriljem grada, već ćemo finansirati njihove dobre projekte. Ljubiša Ristić će ove godine režirati i "Oslobođenje Beograda", 19. oktobra, a za sledeću godinu se dogovaramo sa KPGT-om oko realizacije letnjeg festivala. Ono što meni nedostaje kao Beograđaninu jeste što u julu i avgustu nemamo kulturnih događaja. Festival koji će raditi Ristić, na šta sam veoma ponosan, svake godine će biti posvećen drugom domaćem piscu, a prve će to biti Aleksandar Popović.

* Hoće li KPGT ostati u "Šećerani"?

- "Šećerana" je u stečaju, ali je pod zaštitom države, i tu ne može ništa da se radi, osim da se ti objekti obnove. Nedavno smo premijerka i ja posetili "Šećeranu" i radićemo na tome da u nekom trenutku Grad Beograd i Republika Srbija postanu vlasnici ovog prostora. Taj prostor od preko 12 hektara idealan je za kulturne sadržaje i kreativnu industriju, za habove. To znači da će KPGT ostati u sadašnjem prostoru i dobiti i druge delove zgrade. Biće prostora i za druge kulturne sadržaje, galerije, Muzej savremene umetnosti... Biće to pravi kulturni centar Beograda.

* Da li će to rešiti i problem manjka ateljea?

- Prvo da vidimo ko sve živi u postojećim ateljeima. Sledećeg januara obnovićemo fond za otkup likovnih dela, čime ćemo podstaći vizuelne umetnike. Napravićemo i neku vrstu fonda iz kojeg ćemo finansirati dolazak dobrih pozorišnih predstava i velikih izložbi iz sveta, mimo festivala. Vreme je da Beograd i tako dođe na mapu Evrope. Ministarstvo kulture će do početka sledeće godine raspisati međunarodni, pozivni konkurs za zgradu opere i baleta, na mestu sadašnjeg "Staklenca". Napreduju poslovi i oko zgrade Filharmonije na Ušću, Gradska galerija će početi da se radi sledeće godine... Beograd se vraća na velika vrata na mesto koje je nekada imao u evropskoj kulturi.

VRAĆAJU SE SPOMEN-PLOČE VELIKANIMA

* HOĆE li na Studentski trg biti vraćene spomen-ploče Isakoviću, Seleniću i Popoviću, koje su skinuli vandali?

- "Večernje novosti" su uputile zahtev našoj Komisiji za imenovanje trgova i ulica, koja će ga u najkraćem roku usvojiti i doneti odluku, a posle toga će početi postavljanje ploča. Grad Beograd nije postavio ta obeležja, već Kompanija "Novosti" u saradnji sa tadašnjim sazivom Ministarstva kulture. One nisu bile postavljene u skladu sa procedurom, pa je sada trenutak da se to uradi po zakonu i da se one obnove onako kako velikani zaslužuju.